Kratak izveštaj sa konvencije ChibiCon 2015

Protekli vikend u Beogradu prošao je u znaku ChibiCona – „mini“ događaja koji je zamišljen kao Japanizam u malom, sa duplo kraćim trajanjem, opuštenijim programom, i znatno manjim brojem posetilaca u odnosu na Sakurabaninu udarnu letnju konvenciju. Ono, idealna bleja među fanovima, bez velike gužve – tako je makar u teoriji trebalo da bude. Međutim, na opšte iznenađenje svih prisutnih – pre svega nas iz Sakurabane – u Beogradu se za vikend desilo nešto revolucionarno za domaću geek scenu. ChibiCon 2015, treći po redu, zabeležio je posećenost od preko 2000 ljudi za oba dana (duplo više od očekivanog!), i time se pretvorio u konvenciju koja stoji rame uz rame s Japanizmom. Drugim rečima, Beograd više nema jedan, već dva krupnokalibarska događaja koji ga stavljaju na mapu značajnih konvencijskih dešavanja u Evropi. I pre nego što otvorimo šampanjac da se to proslavi kako dolikuje – iako smo mi iz organizacije padali na nos od trčanja kako bi sve bilo pod kontrolom – hajde da rezimiramo kako su izgledala ova dva dana.

U subotu, red za karte prostirao se do pola ulice već oko 13 časova, kada je ChibiCon zvanično otvorio kapije. Što se programa tiče, posetioci su mogli da proslave zajedno s Darkwoodom početak objavljivanja jedne od najpopularnijih mangi u svetu na srpskom jeziku, pobliže se upoznaju s Vokaloidima, uvere se da nije dovoljno zalepiti zupčanik na šešir da se nazovu stimpankima, oprobaju se u crtanju na art jam sesiji, te prošire vidike o uticaju japanske animacije na američku produkciju uz tribinu o „RWBY“ i uživaju u prvoj sezoni serije – iako je ta projekcija ostala obeležena tužnom vešću o preranoj smrti Montija Ouma, autora ovog projekta. Sigurni smo da ni turniri u video igrama nisu bili za bacanje, da je Artist Alley svim entuzijastama pošteno ispraznio novčanik, da je tim Sakurabaninih svemogućih saradnica dodao malo Harađuku glamura u beogradsku svakodnevicu, i da je Dance Dance Revolution iz plesača iscedio i poslednju kap znoja, kao što i dolikuje. Već negde na pola programa su nam javili s blagajne Doma omladine da su rasprodate sve karte, što je gužva na hodnicima i potvrđivala: bilo nam je jasno da će nedelja biti dan koji će beogradska geek scena dugo pamtiti.

Puna bioskopska sala Doma omladine, prvi dan konvencije

Puna bioskopska sala Doma omladine, prvi dan konvencije

Repertoar za nedelju počeo je u znaku zanimljivih tribina:  program je otvorila priča o maid kafeima i host klubovima, da bismo se zatim pozabavili moralnim nijansama u gejmingu, i razlikama u animiranim i igranim adaptacijama popularnih mangi. Sledio je i brzopotezni kviz na temu „Kuroshitsuji“ fandoma koji je zabeželio impresivnu rodnu ravnopravnost (ura za momke koji vole „Black Butlera“) i završio se taman na vreme da se sala pripremi za spektakl koji su svi toliko željno čekali – takmičenje u kospleju slobodnim stilom, po prvi put na ChibiConu.

Pred prepunom Bioskopskom salom Doma omladine, ređali su se kosplejeri sa samostalnim i grupnim nastupima, uz fantastične kostime i zabavne performanse – ma, džaba je trošiti reči na to koliko je sve to fenomenalno izgledalo, dovoljno je pogledati fotografije i prisetiti se vrisaka i aplauza publike. Očigledno je i publici i takmičarima bilo potrebno ovako slobodno takmičenje s labavim pravilima učešća – jer nema ništa lepše nego videti da se i sami kosplejeri na sceni zabavljaju jednako kao i posetioci u sali. Dok se žiri povukao na većanje, svojih pet minuta pod reflektorima su dočekali naši gosti – Mist Crew plesna trupa iz Hrvatske, stari drugari Cosfightersi iz Mađarske, kao i Ultimate Dance ekipa, koja onom ljigavom marketinškom sloganu „svetsko, a naše“ daje smisao. Žiri je odluku o najboljima doneo s teškom mukom, i iako su svi kosplejeri zaslužili svojih pet minuta slave, čestitamo pobednicima i svima koji su dobili pohvale.

Uz projekciju igranog filma „Kuroshitsuji“, završio se treći beogradski ChibiCon, nakon što je za ova dva dana kroz Dom omladine protutnjalo 2000 posetilaca.

Dve’iljade ljudi, j****e.

Dakle, da se dohvatimo mi lepo tog šampanjac i nazdravimo dok još možemo, jer nema odmora dok traje obnova. Uskoro treba gurati dalje: za to da pokrenemo novi talas kampanje za Kulturni centar Sakurabana, jer nam je nephodan stalni krov nad glavom, i za početak radova na Japanizmu, jer već je došlo vreme da se radi na pripremama.

A jel’te, svi znamo da Japanizma mora biti.

Isidora Vlasak

fotografija: Bojan Vasiljević

Tekst preuzet sa sajta organizatora, gde možete naći još (mnogo) fotografija

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *