Sinoć, 27. 12. 2014, završena je druga sezona tribina o TV serijama u Domu omladine Beograda. Poslednja epizoda nosila je naslov „Moj dečko je vampir“, moderirala je doc. dr Aleksandra Milovanović, a gostovale su mr Nađa Duhaček i mr Biljana Mitrović.
Prateći temu sezone (hibridizacija i mutacija žanra), dr Milovanović se osvrnula na vampirski mit i opšta mesta žanra, uz napomenu da je u modernoj TV produkciji žanr fluidna i aposteriorna kategorija. Tema večeri bila je promena vampirskog žanra i tropa sa njegovog početka (smrt, zaraza, erotika, religijska ikonografija), izlazak iz „horor“ žanrovskog opredeljenja u užem smislu, i njegova hibridizacija sa žanrom omladinskog filma, odnosno serije. Dr Milovanović kao kamen temeljac novog žanrovskog hibrida vidi neizbežnu „Bafi, ubicu vampira“, odgovor scenariste i režisera Džosa Vidona na genocid nad plavušama tipičan za slešere Osamdesetih.
Milovanović, Mitrović, Duhaček
Mr Nađa Duhaček upravo je „Bafi“ posvetila svoje izlaganje. Serija se bazira na premisi subvertovanja stereotipa „bespomoćne plavuše“, a teme koje serija obrađuje tipične su za omladinske sadržaje tog, pa i svakog drugog vremena: popularnost, želja za lepotom i mladošću, maltretiranje u školi…
Čuli smo (i videli) način na koji se u „Bafi“, a kasnije i drugim vampirskim serijama koristi telo („belo, muško, mrtvo telo“) kao motiv i kao pripovedačko sredstvo, uz konstataciju da vampir predstavlja amalgam tri arhetipa: princa na belom konju, zabranjeno voće, i matorog perverznjaka. Vampir, takođe, može da posluži kao zgodno sredstvo društvene kritike: marginalac koji teško obuzdva svoju animalnu/emotivnu stranu može da kaže mnogo više pre nego što postane čudak.
Načinjen je i osvrt na akademsku zajednicu koja je formirana praktično samo oko ove i drugih serija Džosa Vidona (Udruženje za studije Vidonologije).
Kako je „Bafi“ proždrnula najveći deo vremena, za mr Biljanu Mitrović ostalo je da distancira „Bafi“ od horor odrednice, i da je smesti u narative u kojima prosečna osoba postaje nevoljni junak.
U daljem toku izlaganja, moderniji popularni vampirski narativ, „Sumrak“, kontrastriran je sa „Bafi“. Iako oba serijala utemeljuju teen/vamp žanr, među njima postoje značajne razlike: od promena u koloritu iz kalifornijskožućkaste u emoplavu, i usporenosti radnje, do izraženijeg konzervativizma izazvanog verovatno mormonskom pozadinom autorke literarnog predloška. Prisutnima je skrenuta pažnja i na motiv ljubavnog trougla, koji se u oba serijala javlja između jednog ljudskog i dva neljudska bića.
Od ostalih vampirskih narativa kao zanimljiv označen je i „Prava krv“ („Seks i grad na vampirski način“), u kome deus ex Iaponia izmišlja način da se vampiri oslobode svoje žudnje za krvlju i zamene je adekvatnim hemijskim sredstvom. Na taj način, vampirski naarativ oslobađa se od pitanja vampirove žrtve, i posvećuje se drugim problemima i motivima.
Uprkos intresovanju kod publike, a i u panelu, vreme je neumitno proteklo, ostavljajući dalju priču o vampirima za nekou drugu priliku.
Miloš Petrik
