https://www.youtube.com/watch?v=rOXVVvBAl1o
O romanu Marsovac Endija Vira smo već pričali početkom godine, a u međuvremenu je Ridli Skot dovršio istoimenu filmsku adaptaciju koja se pre desetak dana pojavila i u domaćim bioskopima. To je bio dovoljan povod da se ponovo bavimo našim omiljenim marsovcem, ovaj put iz filmskog ugla (uz nezaobilazni osvrt na roman). Kome je do nešto standardnije filmske kritike i to imamo, a za one koje zanima sumacija toga o čemu smo pričali prošlog ponedeljka pokušaću da nekako uobličim taj razuzdani tok triju misli…
O filmu Marsovac (odnosno Marsovac: Spasilačka misija što je distributerski naslov) govorili su: Miloš Petrik, Milan Krunić i dolepotpisani, ljudi koji znaju ponešto o filmovima i ne libe se da to podele sa ostalima, te je tribina bila prepuna raznoraznih, pretežno filmskih digresija, ali nešto je rečeno i o samom Marsovcu. Za početak, svi su se saglasili da je reč o dobrom filmu, koji lepo izgleda (što je uobičajeno za filmove Ridlija Skota), zabavlja, a pritom ne vređa inteligenciju (što nije uvek uobičajeno za filmove Ridlija Skota). Miloš Petrik se osvrnuo na roman u pokušaju da napravi kakvu paralelu s filmom, i mada nije izgovorio reči koje se retko mogu čuti: „Film je bolji od knjige!“, to je manje-više bilo implicirano. Preostale dve trećine literarno manje nastrojenih sagovornika su na to mogli samo da slegnu ramenima i da se dohvate Ridlija Skota u pokušaju da Marsovca smeste u Skotovu recentnu filmografiju, što je dovelo do bolnih prisećanja na filmove koje smo izbrisali prvo sa harda, pa potom i iz sećanja (Egzodus: Bogovi i kraljevi, Robin Hud…), a naravno da je pomenut i nezaobilazni Prometej. Zaključak je da je scenarista u ovom slučaju obavio dobar posao (budući da nije Dejmon Lindelof, u pakao s njim! [Event Horizon digresija]).
Cvetković, Petrik, i Krunić digresiraju sto osamdeset i drugi put
Dobar deo tribine je bio posvećen priči o uzgajanju krompira, što može zvučati čudno samo onima koji ništa ne znaju o filmu (ili romanu), kao i o liku i delu Meta Dejmona koga non-stop spasavaju. Krunić je predložio da se svi Dejmonovi filmovi preimenuju po principu Met Dejmon radi nešto, pa bi se tako Marsovac zvao Met Dejmon sadi krompir (što je i dalje bolje od distributerskog naslova), a isti princip bi se primenio i za ranije radove (Met Dejmon ide na koledž, Met Dejmon ide u rat, Met Dejmon igra poker…). Pored Meta Dejmona, koji je standardno dobar, pomenut je i Šon Bin u kontekstu šokantne (spojler!) činjenice da ne gine u ovom filmu.
Kad je reč o nešto ozbiljnijem delu diskusije učesnici su se dotakli i toga šta bi se filmu moglo zameriti, kao i zamerki od strane onih kojima se film baš i nije svideo. Tako je istaknuto kako su brojne kritike upućene na generalni optimističan ton filma, na lik astronauta Marka Votnija koji se neprestano šali na sopstveni račun i uporno odoleva cabin feveru, i naravno na disko muziku… Neke od tih zamerki su razumljive u kontekstu očekivanja koje bi neko mogao imati spram filma (pogotovo ako nije pročitao roman), ali to se teško može spočitati samom filmu odnosno Ridliju Skotu koji od početka koncipira Marsovca kao pomalo staromodnu, optimističnu svemirsku avanturu. Tu smo se naravno dotakli i čitave priče o naučnoj autentičnosti, odnosno uverljivosti filma, konstatujući da što se neki film trudi da bude uverljiviji to se ljudi sasvim prirodno trude da mu pronađu grešku, ali i da se kao jedan od argumenata u prilog uverljivosti filma (i globalnog kraha obrazovnog sistema) može istaći i to da su neki ljudi širom Interneta zapitali da li je Marsovac snimljen po istinitoj priči!
Poster
Petrik je pomenuo zanimljiv podatak da jednu od grešaka, koju je verovatno malo ko primetio, predstavlja boja zalaska sunca na Marsu koja je u stvarnosti znatno fantastičnija nego li na filmu, tako da je osnovana pretpostavka kako je Ridli Skot tu svesno odstupio od stvarnosti kako bi mu film delovao uverljivije. Paradoksalno, ali ima smisla. Krunić je pomenuo kako tokom gledanja nije imao potrebu da „viče na film“, što se poslednjih godina sve ređe dešava, i da je i to možda jedan od razloga što je Marsovac toliko iskočio danas u masi drugih sličnih, skupih i efektima bogatih filmova, dok bi recimo sedamdesetih to tek bio samo jedan u moru solidnih filmova (kao referenca je pomenut danas pomalo zaboravljeni Tihi beg sa Brusom Dernom u glavnoj ulozi). Negde u toj priči je spomenut i film Lov na vatru u više se ni ja ne sećam kom kontekstu [Lov na vatru digresija], nakon čega je usledila [Zek Snajder digresija].
Kako se ne bi na posletku izgubili u digresijama učesnici su mudro odlučili da tribinu privedu kraju dok su još uvek koliko-toliko zvučali pametno i načitano tj. nagledano. Krunić je dodao kako ne vidi potrebu da se film gleda u 3D tehnici, a ostali učesnici i pasionirani 3D mrzitelji su se sa time složili na neviđeno. Uz izvesni žal za time što nije bilo nikoga da mrzi film™ i time potencijalno stvori mogućnost za još zabavniju diskusiju, tribina o filmu Marsovac zaključena je preporukom da se film obavezno pogleda, i to po mogućstvu u bioskopu. I ne, nismo dobili nikakve pare od Foxa ili NASE za ovo izlaganje, iako se Miloš Petrik nada da će ga pozvati (odmah posle Meta Dejmona) kad najzad krenemo da kolonizujemo Mars i van filmskog platna…
Miloš Cvetković
fotograf: Nenad Pavlović
Vi’is, meni je jos uvek bolja knjiga od filma, jer ima vise detalja o Vatnijevim inzenjerskim podvizima (sto je nekako srz cele price).
Takodje, nerazumno mi je uzimanje optimisticnosti filma kao mane, pa sunce mu kalajisano, zasto ne bi bili optimisticni? Zasto sve mora da bude grimdark? Neki mazohizam publike, ili sta?