Ursula K. Legvin dobitnik nagrade za životno delo NBF

Na sinoćnjoj, šezdeset i petoj dodeli National Book nagrada, Ursuli Legvin dodeljena je Medalja za istaknut doprinos američkoj književnosti zbog „izuzetnog uticaja na nacionalno književno nasleđe”. Priznatoj književnici, autorki mnogobrojnih dela fantastike, nagradu je uručio Nil Gejman. Govor koji je tom prilikom održala već je odjeknuo širom sveta. Original pogledajte na videu, a integralni prevod niže.

„Hvala ti, Nile, i hvala dodeljivačima ove divne nagrade. Hvala od srca. Moja porodica, moj agent, urednici, znaju da je moj uspeh ovde njihova zasluga koliko je i moja, i da je ova divna nagrada njihova koliko i moja. I sa radošću je prihvatam u ime svih pisaca koji su toliko dugo bili isključeni iz književnosti, i delim je sa mojim kolegama autorima fantastike i naučne fantastike, piscima maštačima, koji su poslednjih pedeset godina gledali kako ova nagrada odlazi takozvanim realistima.

„Mislim da dolaze teška vremena u kojima će nam trebati glasovi pisaca koji mogu da zamisle alternativu današnjem načinu života, i koji mogu da prozru kroz naše zastrašeno društvo i njegove opsesije tehnologijom do drugih načina bivstvovanja, i možda izmaštaju neki realni razlog za nadu. Trebaće nam pisci koji se sećaju slobode. Pesnici, vizionari: realisti šire stvarnosti.

„Sada, mislim da nam trebaju pisci koji znaju razliku između proizvodnje robe za tržište i bavljenja umetnošću. Razvoj pisanog materijala koji se konformira strategiji prodaje radi maksimiziranja korporativnog profita i prihoda od reklama nije isto što i odgovorno izdavanje ili autorstvo knjiga. (Hvala, hrabri tapšači.)

„Ipak, vidim da je komercijali data kontrola nad uredništvom, vidim da su moji izdavači u budalastoj panici neznanja i pohlepe, da naplaćuju javnim bibliotekama šest ili sedam puta više za e-knjigu nego što naplaćuju kupcima. Upravo smo videli kako profiter pokušava da kazni izdavača zbog neposlušnosti, i pisce kojima preti korporativna fatva, i vidim mnogo nas, proizvođača koji pišemo knjige, i pravimo knjige, kako to prihvatamo. Kako dozvoljavamo da nas profiteri, trgovci, prodaju kao dezodorans, kako nam govore šta da objalvjujemo, i šta da pišemo. (Volim i ja tebe, dušo.)

„Knjige, znate, nisu samo roba. Motiv zarade je često u sukobu sa ciljem umetnosti. Živimo u kapitalizmu. Njegova se moć čini neizbežnom. Takvom se činilo i božansko pravo kraljeva na vladavinu. Moguće je odupreti se svakoj ljudskoj vlasti, i svaka se ljudska vlast može promeniti delatnošću ljudskih bića. Otpor i promena često počinju u umetnosti, a vrlo često u našoj umetnosti – umetnosti reči.

„Imala sam dugu i dobru karijeru. U dobrom društvu. Sada, ovde, na njenom kraju, zaista ne želim da gledam izdaju američke književnosti. Mi, koji živimo od pisanja i izdavaštva želimo – i trebalo bi i da tražimo – pošteno parče kolača. Ali, ime naše divne nagrade nije zarada, već sloboda.

„Hvala.”

Bojan Butković

govor preveo Miloš Petrik

Print Friendly, PDF & Email

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *