Hauard Filips Lavkraft (1890-1937), iako se smatra jednim od tvoraca horor književnosti, i nesumnjivo je i do dan danas ostao i njen možda najbolji pisac, nije, za razliku od svojih kolega po temi kao što su Po ili King, imao mnogo sreće sa direktnim adaptacijama svojih dela u drugim umetnostima, i pored nespornog uticaja, makar u vidu motiva i atmosfere koje su obilato koristili i kopirali nebrojeni autori fantastike.
Ipak, retki su bili oni koji su uspevali da proniknu u suštinu Lavkraftovog iščašenog viđenja ovog, i svih drugih mračnih svetova koji nam prete, a tek se na prste mogu izbrojati pravi umetnici i vizionari kao što je Ričard Korben, prekaljeni i višestruko dokazani velikan stripa SF-a i strave, koji su se usudili da ga nadograđuju i dopisuju. Ovaj princip se fenomenalno pokazao u „Leglu strave“, i stepen do kojeg Korben domaštava Lavkrafove priče, a naročito pesme je zapanjujuć. Poređenje Lavkraftovih prevodi i prepeva koje u najvećem delu potpisuje domaći autoritet na ovu temu Dr Dejan Ognjanović, i stripova koji im prethode je i zanimljiva igra kako bi čitalac u svojoj glavi to interpretirao.
Leglo strave, korice
Crtež, koji je gotovo opipljiv u mesnatosti prikaza nakaznih i osakaćenih tela ili pravih čudovišta, dok sa druge strane izaziva strahopoštovanje, u punom smislu dva dele te kovanice u monumentalanim pejzažima i građevinama, savršeno kontrapunktira Lavkraftove ideje i rečenice, dajući im dodatan sloj i emotivnu težinu. I dužina stripova koji daleko prevazilaze obim izvornika, naročito pesama je osvežavajuća, dajući novo, ali i jako pozitivno značenje terminu „slobodna adaptacija“.
Bilo da su u pitanju crna magija divljih plemena, kultovi polu-ljudskih ili potpuno monstrouznih stvorenja i demonskih božanstava kojima se klanjaju, ili prosto neograničeno zlo koje se krije u ljudskoj duši, Lavktaft ostaje večito aktuelan i svež, a naročito je to slučaj u vrhunskoj stripovskoj obradi u „Leglu strave“ Ričada Korbena.
Pavle Zelić
