15. октобар 2018, клуб Дома омладине
Од 1953. године, када је први пут додељена награда названа по Хугу Герншбеку, једном од „очева“ савремене научне фантастике и очајно лошем писцу, проглашење победника је централни догађај годишње Светске конвенције научне фантастике (Worldcon). Током деценија правила су се мењала, уведене су нове категорије контроверзе су се низале, неколико пута је било нерешено али две ствари су остале исте: Хуго је наутицајнија награда коју додељују фанови (додуше само они који купе карту за Worldcon) и једина награда која има опипљивог ефекта на продају књига.
Подстакнута нерешеним резултатом гласања за најбољи роман 2010, када су награду добили и Град и град Чајне Мијевила и Механичка девојка Паола Баћигалупија, канадска списатељица Џо Волтон је почела да пише блог о победничким и номинованим романима, који су прерасли у у књигу „An Informal History of the Hugos: A Personal Look Back at the Hugo Awards, 1953-2000“. Без претензија на објективност, Волтон покушава да смести и добитнике и номиноване у шири контекст догађања у свету научнофантастичне књижевности, и успут установи у којој мери су победнички романи данас релевантни.
О прошлим и овогодишњим добитницима, о скандалима, и о Џо Волтон причају Бојан Бутковић и Ивана Дамњановић.
