Tesla, Lavkraft i Darvin ulaze u selo kanibala…
Skorašnji skok interesovanja za proceduralno generisane (rogue-like) igre je isprva delovalo kao dobra vest, međutim, vreme je pokazalo da smo se prerano poradovali. Došlo je do porasta u kvantitetu, ali ne i u kvalitetu, tako da smo umesto novih bisera tipa Binding of Isaac i FTL dobili more nedovršenih preambicioznih projekata (No Man’s Sky anyone?) i neinspirativnih mediokriteta koji drže pažnju jedva nekoliko dana. Dok čekamo next big thing, moraćemo da se zadovoljimo naslovima koji makar koliko-toliko zadovoljavaju apetite i pružaju bar par nedelja zabavnog igranja.
The Curious Expedition nemačkog studia Maschinen-Mensch je neambiciozni naslov finansiran preko Kickstarter-a koji je izbegao grešku mnogih drugih projekata koji su obećavali kule i gradove i koncentrisao se na ono što je najbitnije za jednu video igru: gejmplej, replay value i osećaj avanture.
Radnja igre je smeštena na početak 19. veka i stavlja vas u ulogu istraživača neistraženih predela planete. Sem pravih pustolova koji su zaista popunili nepoznate delove mape sveta (Ser Ričard Fransis Burton, Frederik Kortni Selus…), možete odabrati i druge poznate ličnosti iz tog istorijskog perioda, kao što su Hauard Lavkraft, Nikola Tesla i Marija Kiri. U početku su dostupna samo tri od ukupno sedamnaest istraživača, a ostale možete otključati izvršavanjem specijalnih zadataka.
Cela igra se sastoji iz samo šest misija. Na startu svake, dobićete specifičan zadatak: da isporučite pismo poglavici, nađete odbeglog dezertera, ubijete naročito prgavu hijenu… Kompletiranje ovih zadataka donosi slavu i novac, ali nije obavezno. Glavni cilj svake ekspedicije je naći zlatnu piramidu, čime napredujete na sledeću misiju. Po završetku nivoa, izračunava se vaš nivo slave, koji zavisi od uspešnog završetka, brzine kojom završavate misiju i donacije nađenih artefakata muzeju, i upoređuje se sa slavom ostalih avanturista. Da biste uspešno kompletirali igru, morate biti u prvih tri na listi, što nije nimalo lak cilj, dok je prvo mesto rezervisano samo za one u kojima čuči prikriveni Indijana Džons.
Na ekspedicije ne morate ići sami. U vašoj družini ima mesta za još tri člana, što ljudi što životinja. Da li vam je potrebniji kuvar ili ker, vojnik ili vo, domorodac ili dinosaurus (da, dinosaurus!), morate zaključiti sami i postarati se da se živi vrate sa misije, jer veterani vrede mnogo više od novajlija.
Kada saznate gde ćete, šta ćete i s kim ćete, sve što ostaje je da (po)kupite potrepštine za put (konopac, mačete, lopate, kokain, sve standardno) i otisnete se u avanturu.
Sam gejmplej igre sastoji se od kretanja po „saćastoj“ mapi predela i otkrivanja tajni koje se kriju u njemu. Kretanje, kao i druge akcije, prazne sanity skalu, koju dopunjujete spavanjem na određenim lokacijama, konzumiranjem namirnica (čokolada, viski, meso…) i na još nekolicinu drugih načina. Ako sanity padne na nulu, vaši saputnici će polako krenuti da gube razum, ponašaju se iracionalno i umiru, nakog čega i vas čeka ista sudbina.
Sem prirodnih prepreka poput planina, pustinja, i prašuma, moraćete da se izborite i sa protivnicima u vidu divljih zveri, neprijateljski nastrojenih domorodaca ili natprirodnih užasa. Sukob sa njima se vodi preko jednostavne, ali jako zabavne igre sa kockicama koja najviše podseća na neki moderni casual stoni RPG.
Sem čuvanja (zdrave) glave na ramenima, sretaćete i divlja plemena (sa kojima možete trgovati, ili ih pak pokrasti) misteriozne pećine, napuštene kampove i mistične hramove pune blaga. Prilikom pelješenja morati voditi računa na posledice svojih akcija, kao i na mesto u inventaru vašeg karavana.
Sve ovo deluje lako prvih par misija, da bi se pretvorilo u pakao preživljavanja u toku poslednje dve. Ako zaključite da je ekspedicija osuđena na propast, možete pobeći balonom, čime doduše gubite svu slavu i bogatstvo te misije.
The Curious Expedition nosi epitet nasumično generisane igre, gde je svaka partija skroz različita, ali to je samo donekle istinito. Mape su svaki put drugačije, ali im je tematika ograničena na pustinju i džunglu, uz par varijacija u vidu izgubljenog praistorijskog sveta ili lavkraftovske paralelne dimenzije (mada se već priča o ekspanzijama u vidu patch-eva i DLCa). Sporedni zadaci i nasumični događaji kreću se ponavljaju posle nekog vremena, ali igra ipak ume da vas povremeno iznenadi novim predmetom ili protivnikom kada se tome najmanje nadate.
Po pitanju tehnikalija, opis „retro minimalistički piksel-art“ je gotovo kompliment; The Curious Expedition izgleda i zvuči kao nešto sa kraja prethodnog veka. To je bila i namera razvojnog tima, ali će nesumnjivo odbiti sve one razmažene hiper-realističnom grafikom današnjih igara.
Nasumično generisanje sadržaja je mač sa dve oštrice, na koji ćete se gotovo sigurno poseći. Sa jedne strane, stalno će vas držati zainteresovanim scenarijima koje proističu iz spleta random događaja: Da li trampiti neprocenjivi artefakt za par mangoa koji će pomoći ekspediciji da živa stigne na cilj, ili nastaviti i rizikovati da se nađete u situaciji gde morate zaklati u pojesti svog vernog psa? Da li izbaciti iz družine iskusnog vojnika sklonog kanibalizmu i rizikovati da vam saborce pojedu tigrovi, ili ga zadržati i rizikovati da ih sam pojede? Sa druge strane, igra će vas katkad staviti u nemoguć položaj, gde vam ostaje samo da napustite misiju, ili čak ni to (pomaže samo Escape, pa Quit). Druga veća mana je disbalans likova, jer su neki, koliko god zanimljivi za igranje, jednostavno lošiji od drugih. Tesla ima pištolj na naizmeničnu struju, Lavkraft ima Nekronomikon, ali Selus ima šator i pušku, predmete koji su banalniji, ali znatno korisniji.
Prvih par partija ćete provesti učeći kako se igra uopšte igra, u već sledećih nekoliko ćete uspeti da pređete celu igru zauzimanjem utešnog trećeg mesta, i ostatak vremena provesti na otvaranje ostalih likova i zauzimanje prestižnog prvog mesta.
The Curious Expedition je jedna od onih igara koje se mogu preći za dvadesetak minuta polusvesnog kliktanja (ako ste zadovoljni zadnjim mestom tj.), ali za čije kompletiranje i totalno savladavanje valja uložiti znatno više vremena i pažnje. Istina, dosadi za u vr’ glave mesec dana, ali garantuje da će vam tih mesec dana igranja biti jako zabavno: ima Tesle, ima Lavkrafta, ima dinasaurusa, ima ženske, ima sve (što vole mladi (nerdovi) ) !
Nenad Pavlović
