Do Vorena Elisa sam došao pre 10+ godina preko njegovih stripova, prvenstveno preko fenomenalnog Transmetropolitena. Posle toga pročitao sam skoro pa svaki strip koji je napisao, i neke od proznih dela, ali ono šta me zapravo zadržalo su vesti iz nesvesti koje emituje preko bloga, sajta, tvitera, kolumni za VICE, Wired, Suicide Girls… i evo sad preko mailing liste (obrnuo čovek igricu).
Elis se u pisanju najčešće bavi nekom sortom SFa, spekulativne fikcije ili futurologije, gde ga zanima praktična primena naučnih dostignuća sutrašnjice na pojedinca i zajednicu. ELEKTROGRAD je plod njegovog interesovanja za eksperimentalnu arhitekturu, i razne teoretske i spekulativne koncepte urbanog življenja. Plan je bio da napiše strip serijal, gde bi se svaka sveska bavila razradom pojedinačnog koncepta, a koji bi bili ovaploćeni kao naselja u Elektrogradu. Projekat nikad nije realizovan, ali ostala je gomila crtica i ideja, kao i kratka priča „Rusted Blood“ koja je nedavno objavljena kao e-book singlica, u Elisovoj ediciji Summon Books.
Mekanoplatz, najsevernije i industrijsko naselje Elektrograda je grad koji hoda. Arhitektura mesta otvara i zatvara priču: golemo, smrznuto i pusto betonsko naselje. Ogromne zgrade i fabrike koje ga sačinjavaju su autonomne i pokretne, dizajnirane da po potrebi dignu dupe sa noše, isuču nizove ogromnih točkova i otkotrljaju se tamo gde su potrebne. U takvom okruženju, Elis se bavi onime što mu i inače jako dobro leži, a to je detektivska priča. Neko je ubijen, pa na scenu stupa neuigrana policijska ekipa: Stari Detektiv (iskusan i mušičav), Mladi Detektiv (srčan i ishitren), Mlada Detektivka (sposobna i ambiciozna), koji na kraju razotkrivaju ne tolko neočekivanog koliko neobičnog učinioca, a tokom istrage nam se otkriva deo istorije naselja. I to sve prilično dobro funkcioniše: svet se čini detaljno razrađen, makar u ovom delu koji nam je prikazan, likovi su živopisni i zanimljivi, slučaj je neobičan i atraktivan… Zamerka: vidno je po nepotrebnom uvodnom rečniku, ponegde zaostalim nabacanim opisima i elipsama da se radi o natuknicama crtaču, i da je priča adaptacija scenarija. Opet, i okruženje je takvo, teturavo i u raspadu, pa se možda i može oprostiti kad tok jezika prezupči pa se malo vide šavovi priče. Šta reći, sjaj i beda samizdata. Sveukupni utisak je pozitivan, i mada su za to šanse male, voleo bih da Elis dovrši i ostale priče.
Elektrograd: Rusted Blood možete pazariti za sitne pare, koje će verovatno ići u fond za rakiju i kafu, dakle osnove životne potrebe jednog pisca.
Žarko Milićević
