Potter Mania – Dom omladine u znaku Dečaka koji je preživeo

https://www.youtube.com/watch?v=_EC2tmFVNNE

Poslednja knjiga iz serijala Hari Poter objavljena je 2007. Poslednji film iz serijala adaptacije – „Relikvije smrti, drugi deo“ – bio je u bioskopima 2011. Da ste se međutim juče zatekli u Domu Omladine Beograda, mislili biste da je manija za Poterom u punom jeku i da se u najmanju ruku iščekuje još jedna knjiga.

Naime, društvo „Sakurabana“ (široj publici poznato po Japanizmu) organizovalo je 17. maja – naizgled ničim izazvanu – konvenciju ljubitelja Harija Potera. Dom Omladine pretvoren je u svet Harija Potera – bioskopska sala postala je Velika sala (u kojoj se održavaju gozbe). U istoj je na početku programa u nedelju ujutro održana svečana ceremonija razvrstavanja „učenika“ po kućama – svi posetioci su mogli unapred da se prijave, te da budu razvrstani u kuću (uglavnom po svojoj želji – treba ljudima udovoljiti ipak) i da u ostatku dana za istu skupljaju poene ili ih gube – baš kao u knjigama/filmovima. Za ovu priliku korišćena je zapanjujuće verodostojno urađena replika čarobnog šešira za razvrstavanje.

Posle ceremonije, u Velikoj Sali, Vladimir Matić-Kurylev, umetnik/ilustrator i veliki ljubitelj serijala Hari Poter, održao je radionicu „Make your own wand“, odnosno kako napraviti sopstveni magični štapić u kućnim uslovima.

Širok izbor štapića i napitaka

Istovremeno, u Sali „Americana“ (za ovu priliku „Real world“) dvoje istaknutih ljubitelja Harija Potera – Vladica Jovanović i Petar Živković – govorili su o fan bazi Harija Potera, o presedanu da se u Beogradu u 1 ujutro čeka knjiga u ogromnom redu, i uopšte o hajpu koji se stvorio oko serijala.

Potom se program u celosti preselio u Veliku Salu, u kojoj je održan „Hari Poter kviz“ – u čarobni šešir ubačena su imena učesnika, a potom su izvučeni predstavnici sve četiri kuće, kojima su potom postavljana relativno lagana pitanja (jer, ne zaboravite, među posetiocima je bilo najviše dece i tinejdžera) uz propratne ilustracije na velikom platnu. Kviz se sastojao samo iz nekoliko rundi pitanja za svakoga – voleo bih da je bio malo kompleksnije osmišljen – ali je publika uživala. Pobedila je predstavnica kuće Revenklo, čiji su učenici i inače poznati štreberi. Tako je bar rekla voditeljka, izrazit predstavnik kuće Sliterin.

Kviz

Posle kviza, preselili smo se nazad u stvarni svet – Amerikanu – da nam Jelena Jokanović, Hristina Vlajković, Miloš Đurić i Nemanja Nastasić ispričaju ponešto o fanfikcijama inspirisanim Harijem Poterom. I dok su dečaci pomalo nezgrapno predstavili fanfikciju „Harry Potter and the Methods of Rationality“, prepričavajući uzduž i popreko razne delove fabule, devojke su određeni deo publike skandalizovale informacijama o sleš-fanfikciji (priče koje se koncentrišu na ljubav između dva muška lika) – kako samom idejom da to uopšte postoji, tako i činjenicom da se njima to dopada. Čuli smo i više o plagijatima i problemima unutar fandoma kada je fanfikcija u pitanju – naročito u slučaju Kasandre Kler, nekadašnje sive eminencije fandoma, i njene „Drako“-trilogije, čiju priču je posle – prema mišljenju mnogih fanova – u dobroj meri inkorporirala u „Instrumente smrti“, koji su joj doneli svetsku slavu i status objavljenog pisca.

Hristina Vlajković, članica UO Sakurabana, i Jelena Jokanović, osnivačica

Sledeća je na programu bila tribina „Knjiga vs. Film“ u Velikoj sali – na kojoj su o razlikama između knjiga i filma, promašajima u adaptaciji i problemima same knjige govorili Draško Roganović – jedan od krivaca za prevod na srpski, Jesena Đurović, obožavateljka, već pominjani Vladimir Matić-Kurylev i moderatorka Jelena Jokanović. Publika je bila toliko aktivna u diskusiji da su panelisti mestimično jedva dolazili do reči, ali se duhovitošću, visprenošću i jednim potpuno normalnim pristupom celoj priči istakao Roganović – dugogodišnja meta onlajn-pljuvačine zbog lošeg prevoda knjiga. Na pitanje devojke iz publike o razlikama u prevodima ranijih i potonjih knjiga, otvoreno je priznao greške, dao i dodatno objašnjenje o uslovima pod kojima se radilo, te smo se svi zajedno složili da smo srećni što je novi izdavač propustio knjige kroz novu lekturu pre no što ih je štampao. Opšti konsenzus bio je da su knjige jedan svet, te da filmovi služe više kao osiromašena vizualizacija priče, kao i da oni koji knjige nisu čitali od četvrtog filma pa nadalje ne mogu baš da razumeju sve detalje.

Isidora Vlasak iz Sakurabane brani boje kuće Sliterin

Program je nastavljen projekcijom komičnih klipova inspirisanih Harijem Poterom u Velikoj Sali i „Potter Mania Pictionary“ igrom u Amerikani.

Veče je završeno nezaobilaznim kosplej takmičenjem, izvlačenjem tombole (da, prodavali su se lozovi, a nagrade su bile čarobni štapići, nakit itd), čiji prihod ide u fond za otvaranje Kulturnog centra Sakurabana, kao i proglašenjem pobedničke kuće.

Pored glavnog programa, publika je tokom celog dana imala priliku da igra društvene i video-igre, poseti improvizovani pab „Tri metle“ i osveži se pivima (koja podsećaju na pića iz Harija Potera), „čarobnim“ kolačima i sendvičima. Organizovana je i prava pravcata Dijagon-aleja, u kojoj se na raznim štandovima prodavalo sve – od majica, jastučića, privesaka za ključeve, raznog nakita pa do čarobnih štapića. Mogli su se kupiti i predmeti iz drugih serijala poput „Igre Prestola“, Marvelovih stripova itd. Vrlo zanimljiva bila je i izložba radova Uroša Begovića, strip-crtača iz Beograda, inspirisanih Harijem Poterom. Nezaobilazni su bili i štandovi Evro Giunti i Darkwood, na kojima su se po sniženim cenama mogla kupiti njihova izdanja.

Sakurabana je ovom konvencijom pokazala da je i više nego sposobna da organizuje nešto kod nas što u okvirima u kojima živimo može da izgleda skoro kao velike konvencije u inostranstvu koje gledamo na internetu. Očigledno je da vrlo dobro znaju šta rade, jer privući publiku u tolikom broju koja je ne samo spremna da plati ulaznicu od 350 RSD, nego još provede ceo dan po raznim tribinama i aktivno učestvuje u njima, umesto da samo pasivno sedi i gleda razne filmiće – ogroman je uspeh u našim okolnostima, te ih stoga treba pohvaliti, ali i zamoliti ostale entuzijaste da se ugledaju, jer je sasvim jasno da ništa nije nemoguće – makar to bila i konvencija za franšizu koja je davno završena.

Miljan D. Tanić