Prava poslastica za ljubitelje preuveličanih glodara koji najavljuju katastrofu ili apokalipsu. Da se podsetimo blesavog Night of the Lepus (1972) i zabave koju su nam pružili preuveličani zečevi. Glumci obučeni u kostime jednostavno nisu bili strašni ali su zato bili urnebesni. Hrana za bogove (The Food of the Gods, 1976) i pacovi veliki skoro kao telići su delimično zadovoljili potrebe za užasom i fobijama na tu temu.
Sedamdesetih se pojavio roman Džejmsa Herberta „Pacovi“ (1974), „sa svojim prvim romanom je pomerio utvrđene granice horor žanra detaljnim opisima smrti i sakaćenja“. Pacove krase i eksplicitni opisi seksa i kada se sve to iskombinujete imate lepu osnovu za dobar film. Međutim to se sve nekako izgubilo kroz nekoliko verzija scenarija i ostadoše samo veliki glodari. Scenarista Džarls Egli je za model uzeo više Danteove Pirane (Piranha, 1978) nego literarni predložak Herberta. Još čudnije je što je producentska kuća „Golden Harvest Company“, koja se bavi uglavnom kung-fu filmom. Mada su nam oni podarili The Legend of the 7 Golden Vampires (1974), hibrid horora i borilačkih veština.
Angažovali su Roberta Klouza reditelja koji se proslavio sa najboljim filmom Brusa Lija „U zmajevom gnezdu“ (Enter the Dragon, 1973). Jedini dodir sa horor žanrom je imao sa filmom „Čopor“ (The Pack, 1977), Džoe Don Bejker protiv čopora pasa koji teroriše ostrvo. Film „Pacovi“ ima svojih mana ali ako se gleda u okvirima treša ovo je biser koji mora da se pogleda. Može komotno da se prikazuje i na predavanjima o štetnosti GMO hrane.
Smešten u Motrealu, na početku gradski inspektor traži da se spali genetski modifikovani kukuruz. To je bila loša ideja, mutirani pacovi koji se hrane tim kukuruzom moraju da pronađu nov izvor hrane. Normalno, ljudi ima sasvim dovoljno da zadovolje svoje potrebe a i red je da postanu mesožderi, dosadila im je ta silna veganska ishrana. Vrlo brzo upoznajemo glavne junake koji prisustvuju predavanju o pacovima, više ih zanimaju međusobne seksualne igre i škakljive poruke koje šalju jedni drugima. Trudi koju tumači Lisa Langolis (Generacija 1984) pokušava da zavede trenera. Ova atraktivna plavuša budi nadu da će možda biti kvalitetne golotinje i seksa kasnije u filmu ali ne odmakne se dalje od flerta.
Klouz je uspeo da dobro prikaže napetost pred napade. Jedna od najboljih scena je kada gledamo približavanje iz perspektive predatora detetu na stolici. Šteta što nije išao do kraja, krvave fleke na podu kuhinje nakon napada bi bile mnogo efektnije da se videlo kako raskomadano telo bebe vuku pacovi i ostavljaju trag. Pravi biser je napad pacova u bioskopu dok na platnu ide Klouzov film „Igra smrti“ (Game of Death, 1978) i kako se Brus Li pegla sa Karimom Abdulom Džabarom. Haos koji nastane u publici je reditelj uspeo da iskontroliše i dobro prenosi paniku koja je nastala.
Scene u podzemnoj su isto dovoljno krvave tako da i najokoreliji ljubitelji vizuelnog nasilja mogu biti zadovoljni. Iteresantno je da su pacovi zapravo obučeni jazavičari u specijalno pravljenim kostimima. Na snimanju su imali muke jer su psi slabo videli kroz otvore za oči. U to vreme se nisu toliko koristili kompjuterski efekti tako da na trenutke izgleda pomalo smešno. Ako volite ovaj žanr, spremni ste i na kompromise. Herbertu se nije dopala ekranizacija njegovog romana, ali sa druge strane nije bio zadovoljan ni sa „Preživelim“ (The Survivor, 1981) kao ni sa „Srećkom“ (Fluke, 1995) i „Ukletim“ (Haunted, 1995).
Nenad Bekvalac
„Pacove“ pogledajte na Festivalu fantastike u Muzeju Jugoslovenske kinoteke
Jedan komentar