Šest najbolje obučenih stripskih superjunakinja

Krajnje je vreme za još jednu listu. Ovog puta, redakcija Emitora i saradnici odlučili su se za najbolje obučene superjunakinje iz stripa. Koliko je „najbolje obučena” relativan pojam, i šta je sve ko pod tim podrazumevao, pročitajte niže.

Jelena Jokanović, kopredsednik Udruženja „Sakurabana”Kapetan Marvel

Nažalost, kad pomislim na odeću superheroina prvo mi na pamet padnu ešerovske barbike u tangama – stripovi se baš nisu proslavili po tom pitanju. Razumne kostime koji za cilj nemaju da nam predoče atribute dotične junakinje uglavnom viđam po DeviantArt profilima različitih manje ili više feministički orijetisanih fanartista.

Ne da lik ne može biti kul i sa smešnim autfitom – eto, Wonder Woman uspeva u tome već decenijama iako uglavnom nosi gaće i korset (i, da, sviđa mi se nova kombinacija sa pantalonama, a Larsen i slični mu što se mene tiče mogu da skoče u vulkan). Ali, eto, desi se i da se poklope lik i kostim, ili bolje rečeno pisac i crtač, gde je moj možda omiljeni primer trenutni Kapetan (il bolje rečeno Kapetanica) Marvel.

Ok, odmah priznajem da sam fan DeKonikove (koja je autorka ovog reboot-a), ali ‘ajde nek neko kaže da Kerol nije odlična superheroina i zanimljiv lik. Pored toga, njen kostim ima sve elemente dobrog superherojskog odela – zasnovan je na prvobitnom Mar-Velovom autfitu; krajnje je jednostavan, a ipak efektan; jeste priprijeni spandeks, a ipak ne svodi onu koja ga nosi na seksualni objekat; čak podseća na uniformu i tako je povezan sa njenim zanimanjem, i na kraju, jednostavno je kul i deluje ko nešto što bi svaka žena volela i mogla da nosi dok mlati sile haosa i bezumlja. Jedva čekam da vidim kako će izgledati i uživo kad nam „Marvel” 2018. isporuči film. Bolje bi im bilo da ne zeznu stvar.

Miljan D. Tanić, član redakcije Emitora – Ema Frost

Ema Frost (Emma Frost) je „Marvelov” lik i prvi put se pojavljuje u Uncanny X-Men #129 (januar 1980). Tvorci su joj Kris Klermont i Džon Bern. U poslednjih trideset i nešto godina postojanja prešla je put od jedne od najopasnijih protivnica X-Mena (bila je Bela kraljica Helfajer kluba) do kodirektorke Ksejvijerove škole i vođe jedne od frakcija X-Mena.

Poznata pre svega kao telepata, a sekundarna mutacija joj omogućava da se pretvori u dijamant, što je čini skoro neuništivom. Iako su mnogi „Marvelovi” ženski likovi kroz istoriju prolazili i drastične promene u stilu odevanja, karakteristično za Emu Frost je i danas da je stalno u belom (sa malim skretanjem na crno u skorije vreme), da nosi usku odeću koja joj pre svega vidljivo ističe grudi, a ostavlja i dosta gole kože. Budući da je to deo njenog imidža, mnogi drugi ženski likovi – pre svega Kiti Prajd – redovno je prozivaju zbog manjka odeće. Mene lično vrlo često asocira na neku mešavinu Šeron Stoun i Ane Nikol Smit it devedesetih.

Vladimir Marković Looney, reditelj i montažerWitchblade

Šta krije orman Sare Pezini? U najboljem slučaju – ništa! Iako bih najviše voleo da Sara bude potpuno gola, to je nemoguće u oficijelnim okolnostima u kojima je nekada postojao Comics Code Authority (do 2011), te danas samonametnuti kriterijum izdavačke kuće „Top Cow”. Druga najbolja stvar koju Sara može da ima na sebi je Witchblade.

Ako ne znate kako to izgleda, evo da objasnim: Sara na sebi ima rukavicu sa centralno smeštenim draguljem iz koga izlaze šiljati elementi vanzemaljske snage koji po potrebi
stvaraju kompletan oklop u zavisnosti od pretnje po domaćicin organizam. Dakle, u jednom trenutku Sara ima farmerke i seksi majicu bez brusa sa izuzetno uvrnutom vanzemaljskom rukavicom, dok u sledećem pegla demone praktično gola sa tim oklopom na sebi koji joj najpre pokriva ruku, bradžankice i one najintimnije delove, a skoro nikad i sve ostalo. Ovaj šovinistički pristup jednom ženskom liku mi potpuno ide na ruku, ne znam za vas.

A kako bi nogama ugasili svaki plamičak feminizma, Witchblade je osmišljen kao samosvesno oružje muškog roda, kome domaćin može da bude isključivo ženskog roda. Onima kojima to smeta mogu slobodno da čitaju predosadnu Wonder Woman. A sada izvinite, moram da pronađem stare brojeve stripa Fathom. Ona na sebi ima samo mehuriće.

Ana Milojković, strip umetnica i ilustratorkaCatwoman

Marvel u ovom trenutku rebutuje čitav svoj strip univerzum, uvode se novi junaci i redizajniraju stari. Pa smo u tom procesu osavremenjavanja videli ženskog Tora, a Gomora dobila praktičan superherojski kostim (čitaj-pantalone).

No, ipak bih za najbolje odevenu žensku heroinu odabra jednu „DC” junakinju. U pitanju je Catwoman, ali onakva kakvom je crta Adam Hjuz u jednodelnom kostimu sa cokulama i
zaštitnim naočarima. Da, tu je bič. Koloristi kao da ne umeju da naslikaju nijedan drugi materijal osim PVCa. Međutim, ovu interpretaciju Seline Kajl biram kao najdražu jer pokazuje kako ona ne gubi ništa od svoje ženstvenosti noseći ravne borbene čizme.

Miloš Petrik, urednik objektivno najboljeg domaćeg sajta za ljubitelje fantastikePromethea

Prometea, naslovni junak ubedljivo najopskurnijeg i najezoteričnijeg dela Alana Mura, predstavlja otelotvorenje mašte, u vidu superjunakinje koja postoji istovremeno i u stripu, i u stvarnosti. Malo je teže ukratko objasniti nivoe konstruisanih stvarnosti koje Mur kreira u šezdeset epizoda, ali radnja prati magijsko prosvetljenje studentkinje Sofi Bengs koja najednom preuzima „palicu” superjunakinje koju istražuje za rad iz književnosti, sa čim jednostavno ne zna šta da radi.

Što se kostima tiče, on se kroz različite inkarnacije menja tako da odrazi ono što Mur doživljava kao markantnu simboličku predstavu mašte u različitim istorijskim periodima. U „običnoj” varijanti odražava svoje poreklo u najranijoj inkarnaciji: ćerku ubijenog sveštenika Tot-Hermesa, helenističkog zaštitnika znanja. Grčkasti oklop sa Hermesovim krilima na šelmu, egipatski kartuš sa ankom i skarabejem, kaducej u ruci: može li postojati bolji outfit za (simboličko i doslovno) pentranje po kabalističkom Drvetu života? Ako ima, nalazi se duboko u Da’at sferi skrivenog znanja.

Milan Jovanović, urednik u izdavačkoj kući „Darkwood” – Cat Claw

Kerol Konor, poznatija kao Ket Klo (Cat Claw), zamišljena je kao ženski pandan Spajdermenu. Njen šarm krije se u tome što je drugačija od ostalih, uglavnom američkih, superheroina, taman u onoj meri u kojoj je njen tvorac, Branislav Kerac, bio vešt da stripove o njoj istovremeno učini vrtoglavo zabavnim trilerima, ali i urnebesnim parodijama koje imaju za cilj razbucavanje žanrovskih klišea (počev od ruganja mačizmu).

Ova opasna cura prvi put je primećena u avgustu 1981. godine u Gornjem Milanovcu (YU Strip, br. 32), a ubrzo je postala jedan od seks-simbola za dečake koji su rođeni sedamdesetih i osamdesetih. Za to je, opet, najodgovorniji Bane Kerac koji je svoju najpoznatiju junakinju stilizovao tako da odiše seksepilom. Osim njene izazovne figure tome je izuzetno doprinosio i kostim koji je više podsećao na odeću devojke koja žari i pali po nekoj rokenrol bini nego na kostim zaštitnice pravde. Kata je uvek bila prava mačka!

Šta vi mislite? Jesmo li nekoga nepravedno propustili?

redakcija i saradnici

sve slike korišćene su radi predstavljanja autora, odnosno dela, u skladu sa važećim propisim Republike Srbije i biće uklonjene na zahtev imaoca prava

Print Friendly, PDF & Email

Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *