Ne tako misteriozna tribina o misteriji, Martiju Misteriji

Sinoć je u prostorijama kluba „Lazar Komarčić“ održano predavanje o univerzumu Martija Misterije. Žarko Milićević bio je moderator tribine, a o postavci i realizaciji ideja istoimenog stripa govorio je Aleksandar Nešić.

Zagonetni Nešić i nedokučivi Milićević

Zagonetni Nešić i nedokučivi Milićević

Nešić je najpre govorio ukratko o istorijatu serijala koji su 1982. godine započeli Alfredo Kasteli i Đankarlo Alesandrini pri izdavačkoj kući Serđio Boneli Editore. Ova izdavačka kuća je odgovorna i za, između ostalih, Zagora, Mister Noa i Dilana Doga – stripove koji ne bi nastali da nije bilo Martija Misterije. Nešić je kao kuriozitet pomenuo Indijanu Džonsa kao predložak za lik Martija Misterije, ali dodao je i to da se on kasnije pojavio – uprkos sličnostima poput izbora karijere i nemogućih doživljaja, ljubitelji Martija mogu da odahnu: njihov junak je ipak nešto originalniji, s obzirom na to da je epizoda u kojoj se prvi put pojavio nacrtana 1976. godine, dakle, pet godina pre Džonsa.

Nešić je istakao i obim i popularnost opusa, a i činjenicu da je strip preveden na više jezika, dok ga kod nas, na srpskom jeziku, objavljuje Veseli četvrtak. Prvi put se na ovim prostorima pojavio 5. marta 1983. godine. Osim osnovnih izdanja, Nešić je pomenuo i dopunjena izdanja, tzv. bisove, koji pored osnovnog narativa sadrže i dodatne elemente koji nisu ušli u finalnu priču. Nažalost, usled tolikog broja objavljenih svezaka, nedoslednosti u radnji su neminovne. Objavljena su nekolika izdanja koja su, kako kaže Nešić, umesto da zakrpe rupe u radnji, još više doprinela njenom razvodnjavanju. Prodaja, samim tim i tiraž, pali su kad je radnja iz Njujorka preseljena u Italiju – italijanski obožavaoci nisu bili radi da čitaju o događajima iz poznate okoline – te je odlučeno da se mesto radnje ponovo preseli. Ipak, pravi ljubitelji i danas čitaju sa velikim uživanjem, a i za kolekcionare se pripremaju specijalna izdanja koja obuhvataju najvažnije brojeve.

Još jedan kuriozitet koji je Nešić istakao jeste i to da je na prvoj strani određenih brojeva odštampano upozorenje da je radnja stripa samo zasnovana na istorijskim činjenicama, a to je pomenuo jer su italijanski đaci na časovima istorije govorili o onome što su pročitali u stripu umesto onoga iz udžbenika. Strip inače prati Martija kroz doživljaje dosta nalik pomenutom Indijani Džonsu, ali uz odmak od stvarnosti. Tako je jedan od Martijevih saradnika i neandertalac, a arhineprijatelji su mu „Ljudi u crnom“, odgovorni za smrt njegovih roditelja, a čiji je glavni zadatak da spreče da ljudi saznaju pravu istorijsku istinu. Martijev nekadašnji prijatelj, sada najveći neprijatelj Sergej Orlov (ili Orlof) koristi laserski pištolj koji može da ubije, dok Marti koristi pištolj koji „može samo da ošamuti“, kako kaže Nešić.

izvor: http://www.sergiobonelli.it/upload/MM_iPad_1370859978264.jpg

izvor: http://www.sergiobonelli.it/upload/MM_iPad_1370859978264.jpg

Jedan od prisutnih je pomenuo da „Dilan Dog svakog meseca ima novu devojku, ali barem ne vara verenicu, za razliku od Martija“. Martijeva ličnost je na samom početku bila moralno diskutabilna, da bi se to vremenom ublažilo. Interesantno je da se Marti fizički nije puno promenio. Na početku serijala, Marti ima četrdeset godina; sada bi imao preko sedamdeset, ali, kako je Miloš Petrik istakao, „stripski junaci ne stare“, te Marti još izgleda mladoliko. Interesantno je to što je italijanska publika pokušala da dokaže da je izvestan italijanski glumac bio uzor crtaču. Ipak, Nešić kaže da je sam Alesandrini izjavio da je fizički izgled Martija Misterije zasnovan na jednom njegovom poznaniku. Međutim, iako Marti nije ostario, ipak deluje kao da je izgubio korak sa vremenom – ne samo što se grad u kome živi, Njujork, jako promenio za sve ove godine, već je i tehnologija toliko napredovala da Marti ne uspeva uvek da je otprati.

Za razliku od lika Martija Misterije, strip još uvek odoleva vremenu i tehnologiji. Iako je jedan od posetilaca tribine rekao da je prestao da čita strip kada je nedoslednost radnje dovedena do apsurda, ipak se većina prisutnih složila oko značaja i vrednosti stripa koji je osvojio svet, nimalo misteriozno, samom svojom postavkom, likovima i dugotrajnošću.

Sanja Pavošević

fotograf: Bojan Butković

Print Friendly, PDF & Email

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *