Beyond Earth Sida Majera, ili: Alpha Centauri Lite

Pre godinu dana izašao je drugi i poslednji dodatak (Brave new world“) za peti deo Civilizacije“ Sida Mejera ispravljajući sve njegove nedostatke i zaokruživši ga kao jedan potpun, (koliko je to moguće) savršen projekat. Nakon toga, kompanija Firaxis Games otisnula se još jednom u dubine svemira, pokušavši da mlađim igračima, kojima je klasik „Alpha Centauri previše složen ili arhaičan, pruži upečatljivo iskustvo ekspanzije zemaljske civilizacije na udaljenu planetu. Da li su u tome uspeli? Kratak odgovor je, ne, ne baš.

Glavni meni

Glavni meni

Igra počinje animacijom koja prikazuje ne-tako-daleku budućnost u kojoj su zemaljski resursi konačno iscrpljeni a čovečanstvo nema drugog izbora sem da se otisne u svemir u potrazi za novom planetom koju bi kolonizovala. Pri pokretanju nove partije igrač ima izbor “uletanja direktno u igru i finog podešavanja u kome je moguće odabrati težinu, karakteristike mape, naciju, specifikacije kolonijalnog broda (od kojih zavise početni bonusi) i ostale tančine. Zatim sledi izbor lokacije sletanja broda na planetu čime počinje aktivni gameplay. Nacije u Beyond Earth su mešavina postojećih nacija i ideoloških organizacija iz „Alpha Centauri, i ta mešavina ima blago bljutav ukus. Tu su Rusi, koji su predstavljeni kao svemirski komunisti, militarni južnoamerikanci, i, um, još par njih (osam ukupno), koji, iako imaju specifične bonuse, nemaju ama baš nikakvu ličnost. Zaboravite upečatljive frakcije iz „Alpha Centauri, nacije iz Beyond Earth imaju otprilike isto onoliko duše koliko i 3D modeli njihovih vođa.

Čašica razgovora sa poglavicom Polistralije

Čašica razgovora sa poglavicom Polistralije

Centralni deo igre se ne razlikuje mnogo od standardne Civilizacije V. U stvari, toliko je sličan da igra više podseća na malo kvalitetniji mod nego na novi naslov. Kao i u „Alpha Centauri, i ovoga puta srećemo vanzemaljce sa kolektivnim umom, ali umesto psioničkih crva, ovde su prikazani kao generička čudovišta: džinovske bube u kopnenoj i letećoj varijanti, krakeni i kornjače i podzemni crv direktno uzet iz Herbertove Dine. Njihov dizajn jeste kvalitetan, ali ne postoji nikakva centralna tema koja bi asocirala da sva ova bića pripadaju jednoj, psihički povezanoj rasi. Vanzemaljci reaguju na agresiju: ako ih ne dirate, neće ni oni vas. Sem ponekad kad hoće, što se dešava naizgled nasumično.

Suština igre je ista kao u svakoj Civilizaciji: izgradnja gradova, širenje, istraživanje novih tehnologija, diplomatija i ratovanje sa ostalim nacijama. Od noviteta prisutni su sateliti koji imaju različite funkcije, od uklanjanja mijazme (ekvivalet vanzemaljskim gljivicama iz Alpha Centauri), preko prikupljanja solarne energije do borbenih bonusa, i poneki quest koji se javlja u zavisnosti od izbora afiniteta i tehnološkog razvoja. Sateliti su jako zanimljiva ideja, mada više dolaze do izraza prilikom multiplayer partija jer kompjuter ne ume da ih primeni inteligentno. Questovi su interesantni, makar u početku, dok ne krenu da se ponavljaju; posle treće partije neće ni čitati propratni tekst već ćete samo kliktati na izbor povoljnijeg bonusa. Kategorija morala iz Civilizacije zamenjena je zdravljem, i ima identičnu ulogu. Terraforming, gradovi na vodi, custom kreacija jedinica i druge napredne mogućnosti koje su bile prisutne u „Alpha Centauri“ su odsutne ovde, što je zaista šteta jer bi podigle kvalitet igre za makar jednu celu kategoriju.

Glavni pregled

Glavni pregled

Najveća promena u odnosu na Civiliziaciju odnosi se na sasvim novo tehnološko drvo kao i na prisutvo kulture kao nove kategorije koja se razvija i daje specifične bonuse. Tehnološko drvo na prvi pogled jedan veliki nepregledni haos, jer se grana na sve strane, a svaka grana ima po par podkategorija bez jasne naznake koja tehnologija otvara nove jedinice, zgrade, unapređenja ili svetska čuda. Takođe je dodat koncept afiniteta (harmonypurity i supremacy) od koga između ostalog zavisi automatsko unapređivanje jedinica. Bez razumevanja mehanike afiniteta doživećete preuranjen poraz, tako da svakako vredi pažljivo pročitati objašnjenje iz Civilopedije. Posle par odigranih partija drvo polako dobija smisao, a na netu je već dostupan mod koji boji različitim bojama ikonice za različite proizvode. Izgradnjom kulturnih ustanova dobija se kultura koja funkcioniše slično kao nauka, postizanjem određene cifre dobija se jedan od mnogobrojnih bonusa podeljenih u četiri kategorije (might, prosperity, knowledge, industry). U kombinaciji sa izborom afiniteta i krajnjeg cilja ova opcija umnogome doprinosi raznolikosti u gameplayu koja je ovoj igri preko potrebna.

Detalj mape

Detalj mape

Beyond Earth“ je moguće završiti na pet različitih načina. Pored klasične vojne pobede, tu su i specijalni ciljevi (Contact, The Promised Land, Emancipation, Transcendence) koji se ostvaruju izvršavanjem niza progresivno težih zadataka. Ove opcije su solidno odrađene jer, za razliku od od sličnih iz mnogobrojnih civ klonova, nisu dosadne i stvarno funkcionišu, u smislu da predstavljaju razumnu pacifističku alternativu ratovanju. Nažalost, kada ostvarite svaki od njih, verovatno ćete deinstalirati igru jer ona više nema šta da ponudi. Tu su veće težine, ali one ne popravljaju priglupi AI kompjutera već mu samo daju nefer bonuse i praktično predstavljaju varanje u korist protivnika.

Grafika u igri je solidna, u rangu vanillaCivilizacije V, ali ne u rangu najnovojih naslova danas. Sa tačke dizajna situacija je slična: such bland, very meh, wow. Zvuci i igri su kvalitetni dok je muzika toliko neupečatljiva da deluje kao da je i nema.

Možda najveća zamerka igri je bezličnost. Alpha Centauri je imala upečatljiv stil, napredne ideje i priču u rangu kvalitetnog SF romana. Priča o transcedetalnosti je takođe prisutna u Beyond Earth, ali je uprošćena do maksimuma i svedena na par rečenica tako da ne dolazi do izražaja. Ovo isto važi i za opise tehnologija: istina je da je technobabble iz Alpha Centauri bio na momente naporan, ali svođenje na plus i minus bonuse uz dve-tri generičke rečenice nije nikako poboljšanje. Ostatak igre takođe pati od siromašnosti: svetska čuda viši nisu neka čuda, daju par sitnih bonusa i ne samo da nemaju detaljne opise već nisu ni ispraćene kvalitetnom animacijom, što je bio standard još od drugog dela Civilizacije. Animacija vas neće ispratiti ni na kraju igre. Nema ni statistike o partiji, niti bilo čega drugog. The winner is you ekran, i to je to.

Što se tiče same funkcionalnosti, igra radi savršeno. Sve je izbalansirano, nema pucanja, nema bagova, nema problema sa optimizacijom. Možda bi bilo bolje da je situacija obrnuta, da je igra kreativna ali bagovita. Bagovi se lako ispravljaju pečevima, dok za neinventivnost na osnovnom nivou nema leka. Zanimljiva je u početku ali ne ostavlja onaj utisak da može biti zabavna večno, već posle pet prelaska polako postaje monotona. Takođe ne pomaže ni neizbežno poređenje sa Alpha Centauri: Beyond Earth će biti mnogo zabavniji onima kojima je ovo prvi kontakt sa Civilizacijom (u svemiru), ali da to znači da joj treba oprostiti što je znatno lošija od svog petnaest godina starog prethodnika? Beyond Earth je kvalitetno napravljena, zarazna igra, koja će vas zadržati do kasno u noć, samo što ćete se, za razliku od igranja njenih starijih delova, u toku igranja u nekom trenutku zapitati: „Šta ja to radim?

Nenad Pavlović

Print Friendly, PDF & Email

Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *