Publikacija „Književna fantastika“, kako je najavilo uredništvo, nastavlja da izlazi u formi magazina u izdanju beogradskog Kontrasta, a prvi broj u novom obliku biće predstavljen 4. juna 2017, na četvrtom Festivalu fantastične književnosti Art-Anima. Ove godine Festival organizuju sajt za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i Kontrast izdavaštvo, u saradnji sa klubom SKAZ i e-magazinom Armaturgija, a sve će se odvijati u klubu-galeriji Polet. Pun program pogledajte na Art-Animi, spemili su nam obilje zanimljivog sadržaja.
No, pre nego što ova izmenjena, magazinska verzija, ugleda svetlost dana, nije na odmet podsetiti se i na prethodnu KF, treću po redu, koja je objavljena prošle godine u izdanju Čarobne knjige. Za svakog ljubitelja prozne fantastike preporučljivo je da nabavi ovo izdanje, ukoliko to već nije učinio, jer je, kao i u slučaju prva dva, reč o izuzetno kvalitetnom zborniku radova koje potpisuju istaknuta spisateljska i kritičarska imena, mahom sa domaće scene.
Po konceptu oprobanom u prva dva almanaha, i KF 3 je podeljena u više segmenata i nudi izbor kratkih priča, ogleda, intervjua i kritičkih tekstova.
Urednici, ovoga puta Dragoljub Igrošanac i dr Mladen Jakovljević, u delu posvećenom fikciji ponudili su dve strane priče i to od dva klasika fantastične književnosti, Filipa Dika i Lorda Dansejnija, a tu su i etablirani domaći pisci Filip David, Zoran Živković, Goran Skrobonja, Ilija Bakić, Boban Knežević i Ivan Nešić.
U izboru praktično i nema loše priče. Skrobonja je u vrlo dobroj formi, dok slika jezivo uverljive prizore budućnosti u kojoj velike korporacije izrabljuju radnike, pretvarajući ih u robove kredita, i otimajući im svaku trunku ljudskog dostojanstva. I Knežević je nahdahnut i intrigantan kako ume da bude, u zagonetnoj priči o čoveku koji pokušava da otkrije svhu neobične kartice sa adresom, koju je dobio u nasleđe od oca. Možda i najbolja jeste priča Ivana Nešića „Suteren pod sjajem prozirnog neba“ koja i zatvara ovaj segment KF 3 preciznim, svedenim pripovedanjem o melanholičnom i otuđenom (anti)junaku, kojeg pisac strpljivo vodi do efektnog kraja. Interesantno je i da je upravo Nešić pričom „Glasovi u plastici“ pobedio na konkursu za najbolju priču magazina „Književna fantastika“, te ćemo moći da je pročitamo u ovom izdanju koje će se pred čitaocima pojaviti za nekoliko dana.
Među ogledima u KF 3 verovatno će najviše pažnje privući dva teksta čuvenog Darka Suvina, kanadskog teoretičara naučne fantastike hrvatskog porekla, koji uživa kultni status kod domaćih ljubitelja fantastike. U njima Suvin analizira teme okrenutosti utopiji u savremenoj naučnoj fantastici i „propasti“ naučne fantastike, koja je „poklekla“ pred navalom drugih fantastičnih žanrova. Nekoliko desetina stranica posle ovih ogleda, može se pročitati i odličan, obiman intervju sa Suvinom koji potpisuje dr Zorica Đergović-Joksimović.
Tu je i tekst „Lavkraft napunio 125 godina“, koji je dr Dejan Ognjanović priredio za vodeći svetski horor magazin Rue Morgue, a u kojem, povodom jubileja, na pitanja o velikanu horora i fantastike odgovaraju neki od danas najznačajnijih ljudi u svetu žanra, kao što su pisci Tomas Ligoti i Brajan Hodž, teoretičar S.T. Džoši, urednici Elen Detlou i Stiven Džouns, i drugi.
Ognjanović je, poput Suvina, dobio priliku da se, osim ogledom o Lavkraftu, oglasi u KF 3 i putem intervjua, koji je sa njim vodio Dragoljub Igrošanac, a tu je i kratki razgovor sa Ilijom Bakićem posvećen njegovoj knjizi „100 lica naučne fantastike“, leksikonu koji je 2015. objavila zrenjaninska Agora (prvo izdanje Emitor 466, 2008). O tome kako je nastala ova knjiga i zašto može da bude korisna onima koji žele dublje da istraže NF, a da pri tom ne gube mnogo vremena u lutanju, sa Bakićem je razgovarao Đorđe Pisarev.
Naročito je zanimljiv i obiman rad Slobodana Ivkova pod nazivom „Ogled posle više stotina prikaza“, koji govori o izuzetno živoj i kvalitetnoj produkciji teorijskih knjiga o (naučnoj) fantastici u Srbiji u periodu od 2006. do 2016. godine. Ovaj tekst nastao je zahvaljujući činjenici da je Ivkov o velikom broju ovakvih izdanja pisao, mahom u dnevnom listu „Blic“, i iz potrebe da istakne činjenicu da se kod tako velikog broja autora, baš u doba globalne i lokalne ekonomske krize, i usred sveopšte devastacije našeg društva, rodio „nagon pojačane analitičnosti, nagon ka rezimiranju, sabiranju i klasifikacijama“ najrazličitijih oblasti koje pripadaju (N)F. Da sve ne bi ostalo na uopštenim tvrdnjama, ovo vedro zapažanje potkrepljeno je i popisom 30 teorijskih (N)F knjiga, koji autor prilaže uz tekst, napominjući da ni taj spisak nije kompletan.
Sledi deo rezervisan za prikaze, koji otvara obiman tekst Milana Jovanovića o popularnom stripu „Lokot i ključ“, a posle njega preostaje još nekoliko tekstova o aktuelnim proznim ostvarenjima, kojima se almanah i zatvara.
Urednicima almanaha pošlo je za rukom da skupe kvalitetne radove koji na nešto više od 200 stranica na pravi način odslikavaju aktuelni trenutak u književnom (naučno)fantastičnom stvaralaštvu u Srbiji i svetu, ali osim toga predstavljaju i štivo koje će biti poslastica i za buduće generacije ljubitelja dobre proze, koji će se sa njima, nadamo se, sretati i u nastupajućim godinama i decenijama.
Filip Rogović
Almanah Književna fantastika #3, kao i prethodni brojevi, mogu se nabaviti od izdavača Čarobne knjige.
