KONKURS: Nešto diše u mojoj torti 2015.

Daje se na znanje, Torta ponovo diše! Uz standardnu autorsku postavku ima još mesta u kuhinji, te smo voljni da ga ustupimo novim drugarima!
Tim povodom, raspisujemo konkurs za horor priče!
Tema: Nova godina

Dužina: do 30.000 karaktera (sa belinama)
Jezik: srpski, hrvatski, bosanski, crnogorski…Količina: Jedna priča po autoruRok: 01.novembarPriče… Nastavite sa čitanjem

Veličanstvene i jezive pretnje onostranog: „Vrbe“ A. Blekvuda

Aldžernon Blekvud (1869.-1951.) je značajan engleski pisac strave koji do sada nije prevođen na srspki jezik; taj propust je ove godine ispravila novosadska izdavačka kuća „Orfelin“, koja je domaće ljubitelje fantastike već zadužila izuzetno kvalitetnim, lepo ilustrovanim i tvrdo koričenim izdanjima velikog formata, koja su bila posvećena stvorenjima srpske mitologije („Srpska mitologija“ I-IV)… Zbirka Blekvudovih novela, pod naslovom „Vrbe“ takođe se pojavljuje u zaista divnom ruhu, među tvrdim koricama, kvalitetno štampana, sa dobrim propratnim tekstovima, i odličnim ilustacijama… Da radost bude još veća, posredi je, zapravo, tek otvaranje jedne nove edicije, pod nazivom „Poetika strave“.… Nastavite sa čitanjem

I vampiri su ljudi

Dragi čitaoci, kakvo je vaše mišljenje o vampirima? Da li ste pristalice stare škole koja tvrdi da su to čudovišta koja treba probosti kocem čim ih vidite, ili više naginjete modernoj, romantizovanoj predstavi o njima kakvu nam serviraju En Rajs i Stefani Majer? Ili mislite da je istina negde između, kao recimo u anime serijalu Hellsing ili White Wolf RPG-ovima?… Nastavite sa čitanjem

Nostalgija za jezom – 9 strašnih dečijih filmova

Ako se krećete u dobrom društvu, sva je prilika da s vremena na vreme čujete lament nad kvalitetom današnjih dečijih emisija, filmova, serija, igračaka, i uopšte stvari namenjenih deci. Kada su u pitanju mediji i kultura, kritike su uglavnom u pravcu da se za decu sve pojednostavljuje i zaglupljuje, što je, razume se, neprimereno potcenjivački.… Nastavite sa čitanjem

PRIČA: Na sahrani moje leve noge

Došli su samo tata i mama. Deo tatine glave i mamine ruke i komad vilice posmatrali su sahranu, takoreći, iz samog središta zbivanja, na Lipničkom groblju, jedno pokraj drugog. Nije ni čudo, onda, da su došli zajedno, zar ne? Naročito kada dodam da sam morao da se spustim u raku, kako bih između njihovih sanduka odložio svoju nogu, umotanu u mrtvački pokrov.… Nastavite sa čitanjem