Moderator Miljan Tanić, izdavač i prevodilac Jasmina Marković Karović, i prevodilac Ivan Jovanović (koji se panelu pridružio na poziv drugog gosta) govorili su o distopiji u savremenoj omladinskoj literaturi, na primeru romana koji objavljuje izdavačka kuća Urban Reads: serijala „Lavirint“ (The Maze Runner), „Igre gladi“ (The Hunger Games) u izdanju „Vulkan izdavaštva“, kao i započetog serijala „Legenda“ (Legend).
Ivan Jovanović otvorio je tribinu pitanjem da li su postojali distopijski omladinski romani pre trideset godina, ili je ovo odjek aktuelne pobune protiv sistema, na šta je Jasmina Marković Karović spremno odgovorila da je zanimanje za distopiju prirodno, budući da mi živimo u njoj. Jovanović je potom nastavio izlaganje o omladinskim distopijama, koje su i ranije objavljivane, ali su ih kod nas izdavači retko preuzimali, i kao primer naveo „Pomaljanje“ Dejvida Palmera. Promeni izdavačkog stava pogodovalo je to što je „gik kultura“ danas popularna, a društvene mreže vrlo uticajne.
Tanić, Marković Karović, Jovanović, i bezimena masa publike
Miljan Tanić je istakao uticaj „Harija Potera“ od pretinejdžerskih dana nadalje, pomenuvši i sindrom franšize i povratnu spregu film-knjiga, koja utiče na isplativost prevoda. Jasmina Marković Karović se saglasila, primetivši da je riskantno objavljivati serijale ako je film bio neuspešan, i da se računice malih i velikih izdavača razlikuju po tom pitanju. Tome treba dodati i mnoge čitaoce koji ne kupuju knjige dok se neki serijal ne završi. Tako se trenutno u njenoj izdavačkoj kući najbolje prodaje tetralogija „Igre gladi“.
Potom je Miljan Tanić sa Jovanovićem razgovarao o iskustvima sa Točkom vremena, koji je, po Jovanoviću, najprodavaniji serijal do Martinovog, ali se prodaja nije dramatično promenila po završetku serijala. Potom se rasprava prebacila na motive distopije u fenteziju i kreiranje publike: početkom dvehiljaditih, po Jovanoviću, nije postojalo tržište, nego ga je Laguna stvorila. Sličnu stvar sada preduzima i Urban Reads.
Zapodenuta je rasprava o početku čitanja fentezija kod nas i njegovoj raširenosti. Veći izbor i pojačana čitalačka selekcija doveli su, paradoksalno, do toga da je sadašnja situacija gora nego devedesetih.
Miljan Tanić vratio je diskusiju na Igre gladi, pomenuvši vlastiti emotivni odnos prema Ketnis: u tom romanu, spajaju se tinejdžersko iskustvo i ozbiljne teme. Glavni problem, i česta tema, jeste obavezno uklapanje u šablon. Jasmina Marković Karović se složila, naglašavajući važnost dve teme: ljubavi i problema sa autoritetima. Ciljna grupa su, pri tom, deca koja su oduvek čitala, srednjoškolskog uzrasta.
Na to se uključila i publika. Anastazija J. objasnila je da se mladima danas nameću autoritet i budućnost, izbor „dobre škole i dobrog posla“, dok u knjigama sami kreiraju budućnost kakvu žele i „drugačije gledaju na svet posle ove knjige“. Na pitanje Jovanovića da li knjige i dalje utiču na nju, ona je odgovorila potvrdno i navela „Lavirint“ i „Instrumente smrti“ kao trenutnu lektiru (očekuje pojavljivanje četvrte knjige „Instrumenata smrti“).
Druga članica publike, Sara M, priključila se diskusiji izjavom da joj smeta što veliki izdavači ne komuniciraju sa čitaocima preko društvenih mreža, pa se razvila rasprava u kojoj je Jovanović objašnjavao sistem organizacije velikih izdavača, uz upadice učesnika (Petrik), da bi Miljan Tanić efektno poentirao izjavom „Trebaju nam velike zle korporacije da bismo bili slobodni“.
Aleksa A. je govorio o čitalačkom iskustvu kao ključnom za razvoj njegove ličnosti, pomenuvši kako je pre tri godine počeo „ekstremno da čita“, i takođe je izdvojio „Instrumente smrti“ i „Igre gladi“, odgovorivši negativno na Jovanovićevo pitanje da li pravi razliku između žanrova naučne i epske fantastike. I urednica je intervenisala, naglašavajući da omladinska publika čita sve žanrove, pa tako „umeju da skrenu i u realnost“ (povodom uspeha Džona Grina), a teme su zapravo vrlo slične bez obzira na žanr.
Bojan Butković primetio je da akcenat nije na distopiji nego na omladinskom romanu i zapitao – da li je u svim ovim delima naglasak na priči ili na žanru? Tijana Tropin iznela je mišljenje da slaba konstrukcija i neodrživost distopija prikazanih u Igrama gladi i u „Čuvaru sećanja“ (The Giver) pokazuju da je akcenat definitivno na adolescentskim likovima. Jovanović se sa tim složio, pomenuvši da će se on uvek opredeliti za delo sa žanrovskom „oblandom“.
Jasmina Marković Karović istakla je da je trenutno najprodavaniji omladinski pisac u regionu Džon Grin, koji stvara van okvira žanra. Potom je vrlo odlučno govorila o ciljevima svoje izdavačke ekipe: da se posvete svakoj knjizi i da ostvare dobar kontakt sa čitaocima, ne da postanu velika izdavačka kuća.
Miljan Tanić vratio je raspravu temi pominjanjem uloge medija u našem životu, koja se odražava u „Igrama gladi“. Učesnica iz publike pomenula je Efi kao primer osobe prinuđene da radi stvari koje ne odobrava zbog novca, povlačeći paralelu sa domaćim rialitijima. Druga se požalila na nedovoljnu prihvaćenost žanrovske književnosti u porodičnoj i školskoj sredini.
Nakon kratke diskusije o ekranizacijama, jedan nešto stariji posetilac ponudio je svoje viđenje – da je uspeh Igara gladi u tome što su tinejdžerima ponudile modele za identifikaciju bez većeg mentalnog napora. „Mediji se postavljaju na pijedestal prvog uzroka, a prvi uzrok je slabljenje obrazovanja u kome leži koren problema.“ Mediji sadržaj pojednostavljuju, tako da i neobrazovani ljudi mogu da prime poruku. Nasuprot internetu kao dominantnom mediju (Jovanović), on je istakao značaj obrazovanja za sposobnost da se usvoje kompleksni sadržaji, predlažući Tolkina i Pulmana kao podesnije štivo.
Kao što se vidi, rasprava je vodila u više zanimljivih smerova, ali, nažalost, nije bilo dovoljno vremena da se svi istraže.
Tijana Tropin
fotografija: Žarko Milićević
