Zvezdani mirovi

U svom prvom susretu sa internetom neke od prvih reči koje sam ukucao u pretraživač (mislim da je to bio Yahoo, Google još nije postojao) bile su Star Wars. Još tada je bilo jako mnogo rezultata, puno tekstova, gomila slika uglavnom u mizernoj rezoluciji, poneki midi ili wav audio fajl… Sećam se, čak, da sam pronašao uputstvo kako da upisivanjem određenih brojeva i slova u svoj mobilni telefon generišem uvodnu temu Star Wars kao zvono na istom…

Kasnije sam se setio još dve meni drage reči: Battlestar Galactica. Rezultata je bilo mnogo manje, ali mi je privukao pažnju novinski članak s početka osamdesetih o tinejdžeru koji je izvršio samoubistvo. U oproštajnom pismu objasnio je da njegov život više nema smisla jer je serija gotova i nove epizode neće se snimati. Prisećajući se koliko su meni značili ti minuti provedeni u svemiru nedeljom oko dva popodne, kao i sopstvenog očaja jer sam neke od poslednjih epizoda propustio dok sam s roditeljima bio na moru, shvatio sam da sam u nekom malčice pomerenom sticaju okolnosti možda i ja mogao da budem taj klinac.

Dve hiljade treće, setio sam se tog jadnog dečka koji je umro uzalud, jer osim, očigledno, sopstvenog života propušta i odličan rimejk.

Ali nedavno sam ga se setio opet, povodom još jednog slučaja veze filma, života i smrti. Reč je o Danijelu, Star Wars fanu kome je terminalna bolest pretila da ne dočeka premijeru Epizode VII. Akcijom preko društvenih mreža i ljubaznošću studija želja mu je ispunjena i video je novi film pre većine nas, a ubrzo zatim zaista umro.

To me je navelo da preispitam svoja osećanja povodom „Buđenja Sile“.

Iako je Star Wars prisutan veći deo mog svesnog života, ipak sam dovoljno star da se sećam vremena pre nego što je postojao. S prvim filmom sreo sam se na stranicama časopisa za mlade „Zdravo“ i na malom ekranu gde sam u Nedeljnom popodnevu gledao „Kako je sniman Rat Zvezda“. Zatim je došao bioskop i više ništa nije bilo isto.

Današnjim klincima je teško objasniti koliko je taj film bio veliki. Nijedno prethodno iskustvo nije moglo da nas pripremi na intenzitet uzbuđenja koju smo doživljavali u mraku bioskopa Voždovac.

*     *     *

Tri godine – čitavu večnost – kasnije, došao je nastavak. Bio je još bolji! To više nije bila samo zabava. Imperija se mnogo razlikovala od bilo čega očekivanog. Prvo me je šokiralo saznanje ko je Lukov otac, a onda se film iznenada završio. Bez hepienda!!!

Prošle su još tri duge godine i sa „Povratkom Džedaja“ sve je najzad došo na svoje mesto. Gledao sam ga na FESTu iz prvog reda na balkonu. Bajka se završila, dobri momci su pobedili.

Godina je bila 1984, a ja osmi razred. Iako su Star Wars filmovi u svetu bili letnji hitovi, meni su uvek bili vezani za zimu, jer sam ih mnogo puta gledao u raznim repriznim bioskopskim programima koji su bili organizovani za vreme zimskih raspusta. Pokušavam da objasnim koliko je razvoj događaja u filmovima bio vezan za moje lično odrastanje. Predpostavljam da pojma nisam imao ni o čemu kada sam prvi put gledao originalni „Rat zvezda“. Doživljaj je tada bio na nivou osećanja i uzbuđenja. Tek kroz ponovljena gledanja i kroz moje sopstveno sazrevanje razumevao sam o čemu se zapravo radi. Tok radnje neraskidivo se upleo u formiranje mene kao ličnosti.

*     *     *

Tokom narednih 16 godina stvarni svet se raspadao i okretao naglavačke.

Zemlja u kojoj sam rođen prestala je da postoji, mnoge vrednosti i istine kojima su nas učili u školi nestajale su i menjale se.

Star Wars saga je bila redak čvrst oslonac u mom ličnom univerzumu. Pomagala mi je u zauzimanju stavova prema dobru i zlu u tim vremenima. Često i nesvesno. U ličnim odnosima, još više. Moj otac verovatno nikad neće znati koliko je za naše koliko – toliko dobre odnose zaslužan Luk Skajvoker i ono što sam naučio od njega…

Možda sam i postao svestan ogromnosti tog uticaja upravo tokom gledanja obnovljene trilogije u toku nekoliko meseci u bioskopima krajem devedesetih, kada je Lukas već uveliko radio na prikvel trilogiji.

Da bih gledao „Fantomsku pretnju“ u bioskopu morao sam da odem u Budimpeštu početkom dvehiljadite. Devedeset devete, kada je bila premijera, kod nas je bilo bombardovanje pa Epizoda I nije prikazana. Volim da verujem kako je to kap koja je prelila čašu i dovela do svrgavanja gnusnog režima već naredne godine.

Od ’99. do 2005. opet se svašta izdešavalo kako u mom ličnom životu, tako i u stvarnom svetu oko mene. Dok su se ređali filmovi o Anakinovom putu ka mračnoj strani opet je bilo velikih promena zemlje u kojoj živim. Najpre je sve izgledalo kao trijumf, a potom je polako krenuo sunovrat koji je postao neminovan kada je ubijen jedini stvarni džedaj kog sam poznavao.

Tokom prvobitne trilogije bio sam sin a tokom ove nove postao sam otac.

Bilo je lepo vratiti se u daleku galaksiju i mada su mi neke stvari sada izgledale „kao za decu“ prihvatao sam ih, jer sam verovao da nije problem u filmovima, već u meni koji sam u međuvremenu odrastao. Možda bi mi zasmetalo i štošta iz ranijih filmova da ih sad prvi put gledam. Bilo bi zanimljivo da su novi filmovi i pravljeni za zreliju publiku koja je odrasla sa onim starim, ali tako opasan eksperiment nije se ni mogao očekivati. Osim toga, Epizoda III je već bila toliko mračna i ozbiljna, tako da nisam ostao razočaran.

Sa prikvel trilogijom bilo je dosta bezbedno. Znali smo kako će se završiti, a čak i ako nam se nešto ne bi dopalo, originalna trilogija je bila i dalje tu. Mnogi fanovi su se i podelili na one koji priznaju samo nju i na one ostale.

Iako Lukas voli da tvrdi kako je svih 6 epizoda u stvari priča o Dartu Vejderu, ipak je to priča o Luku Skajvokeru, dečaku koji raste i sazreva, postaje heroj i spašava svemir. Na tom putu on krši mnoga pravila, bori se sa tamnom stranom i sam sa sobom, ne sluša čak ni savete svojih učitelja, ali pobeđuje, možda baš zato, jer je mudriji od njih.

Prve tri epizode su samo o tome šta je bilo pre.

/digresija

Imam teoriju da cela Lukasova saga ima za cilj da nam pokaže koliko je brak poguban. U prvoj trilogiji imamo mladog farmera kojem ujak i ujna žele običan život, da ostane i radi na farmi, verovatno se oženi, oformi porodicu i provede život poput njih. On se tome opire, odlazi u svemirske avanture, malo se na početku zagreje za princezu Leju, ali srećom po njega ispada da mu je ona sestra, ali i pre nego što to sazna on se posveti duhovnim stvarima, džedajstvu, borbi protiv zla i – evo ga, pobeđuje zlog imperatora, pomaže zabludelom ćaletu da se iskupi i spašava galaksiju – svi srećni!

Onda u prikvelima imamo još mlađeg, perspektivnog klinca, bezgrešno začetog, pominju ga proročanstva, ima midihlorijana više nego Joda, dođu džedaji, izbave ga iz ropstva i odvedu ga u najbolje džedajske škole. Pred njim sjajna budućnost. I šta uradi? Zacopa se u cicu i, suprotno džedajskom kodeksu, odma’ ‘oće da se ženi i to i čini. Malo po malo, znoji se u krevetu, ne može da spava, nešto ga muči, okreće se mračnoj strani, opet zbog žene, kao da njoj pomogne, ubrzo pobije decu džedaje, davi sopstvenu ženu, i postaje najveći zlikovac u galaksiji.

/kraj digresije

I, evo nas sada pred premijerom sedme epizode.

Iako se donekle čuvam od spojlera i špekulacija nešto je ipak došlo do mene. Iz trejlera vidimo da je u dalekoj galaksiji i dalje rat. U stvari logično, mora da bude, jer i dalje se zove Star Wars, nije promenio ime u Star Peace. Ali onespokojavajuće je to što su neprijatelji izgleda i dalje isti. To, opet, tako reflektuje stvaran svet oko mene. Zar nismo pobedili, onomad, u bitci kod Endora? Zar to nije trebalo da bude kraj? Ko su sad ovi povampireni stormtruperi? Ko je baja u crnom, što bi da bude Vejder umesto Vejdera?

Ono što mene najviše plaši je kako će novi film uticati na originalnu trilogiju. Trideset godina sam živeo u uverenju da je zla Imperija pobeđena smrću Imperatora, da je sad tamo Nova Republika i vladaju džedaji. Na koji će mi način „Buđenje Sile“ srušiti zablude. Da li će „Povratak Džedaja“ biti jalova pobeda? Da li je i u dalekoj galaksiji sve isto samo njega (Palpatina, Vejdera) nema? Naleteo sam i na suludu teoriju da je Luk prešao na tamnu stranu, možda još pre smrti imperatora. Sumnjam da je tako, ali plaši me ta mogućnost za reinterpretaciju istorije i promene smisla svega što već znamo. Kao što je Finčer u Alienu 3 odmah na početku obesmislio pobedu na kraju Aliensa.

Opasnosti od Epizode VII vrebaju nas i u susretu sa poznatim likovima. Hoće li trideset godina stariji Luk, Leja i Han učiniti da se i sam osetim toliko starijim? Ili će u meni probuditi silu potrebnu da se suočim sa nedaćama? Da li su ovi novi likovi nova nada za budućnost kako Star Warsa tako i stvarnosti? Da li je ovo početak nekog novog univerzuma koji će biti toliko drugačiji da se u njemu neću snaći?

Kako god bilo, za nekoliko dana svet će izgledati potpuno drugačije i ovo su poslednji trenuci jedne epohe. Uz sve nade i strahove sa nestrpljenjem očekujem premijeru, a onaj klinac u meni, iz bioskopa Voždovac, uveliko je budan.

Branislav Cimeša