Juče, 21. 9, Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ ugostilo je u Velikoj sali Doma omladine Beograda Nikolu Vujinovića, saradnika u nastavi na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Tema razgovora bila je epska fantastika u kontekstu međunarodnih odnosa, a (naročito) na primeru serijala „Pesma leda i vatre“ Džordža Martina. Živa diskusija sa neuobičajeno brojnom publikom omela je gosta da se više pozabavi i drugim serijalima, ali ipak je prisutnima pruženo dovoljno materijala za razmišljanje.
Najveći deo tribine bio je posvećen predstavljanju dvaju pravaca u teoriji međunarodnih odnosa: realizmu i liberalizmu. Koncentrišući se na objašnjavanje osnovnih teorijskih postavki, Nikola Vujinović je istakao da je za realizam tipično stavljanje države i moći u fokus, i egoizam kao motivacija – kao u slučaju poglavara kuće Frej.
U pretendente na Gvozdeni presto koji se mogu smatrati realistima Vujinović ne ubraja svog favorita, Stanisa Barateona, dok se realistički pristup može razmatrati na primeru istaknutih članova kuće Lanister – Tajvina i Sersi. Slično se ponaša i matrijarh kuće Tirel: koristeći svoju moć kao zalog u pregovorima sa Lanisterima, uspeva da nametne svoju volju prilikom izbora supruge za kralja Džofrija, plasman svojih ljudi u kraljevu gardu i slično.
Vujinović i Petrik, s primerenom brigom zagledani u budućnost Vesterosa
Problem legitimizacije pomenut je u smislu ublažavanja čistog realizma: da bi se stanovništvo držalo u ubeđenju da je politika države ispravna, mora mu se prodati razlog kojim se politika opravdava: Stanis Barateon je pravi naslednik Gvozdenog prestola (ha!) i zato je njegov rat pravedan; SAD intervenišu u Iraku da bi oslobodila irački narod tiranije…
Nasuprot realizmu, centralni princip liberalizma je saradnja: države se udružuju da bi ostvarile svoje interese, konflikt nije nužnost međunarodnih odnosa, a međunarodne institucije (Organizacija ujedinjenih nacija, Noćna straža) i ljudska prava predstavljaju važan faktor. Kao pretendenta na vesteroski presto sa „liberalnim“ pristupom po modelu humanitarnog intervencionizma, gost je video Deneris Targerijen: bez realnog interesa, ona napada robovlasničke gradove i oslobađa robove.
U diskusiji sa publikom pretežno se govorilo o motivaciji Džordža Martina i Deneris Targerijen, načinima vojne upotrebe zmajeva, a diskusija se dotakla i ekonomske logike u fantastici (iritantno odsutna), bankarstva u (našem) srednjem veku, spekulacija o vesteroskom naslednom pravu (skoro sigurno salijska primogenitura), i brojnim drugim temama. Istaknuto je i da se u slučaju izmišljenih svetova ne može očekivati da će se pisci voditi teorijama međunarodnih odnosa pre nego finansijskim ili (nedajbože) umetničkim razlozima, iz kojeg se razloga eventualna nepreciznost bilo kojeg prognozera u vezi sa razvojem vesteroske situacije ne može pripisati isključivo njegovoj grešci.
Uprkos velikom interesovanju publike, pa i voditelja, vreme je neumoljivo teklo: tribina je, na žalost, završena. Nikolu Vujinovića zvaćemo sa nadom i velikim očekivanjima u goste i ubuduće. Pratite najave.
Miloš Petrik
fotografija: Andrej Bjelaković
Jedan komentar