Prvi dan književne fantastike: Festival Art-Anima

U toku je Festival književne fantastike „Art-Anima“, u prijatno rashlađenom podzemlju knjižare „Plato“ u Knez Mihajlovoj Ulici br. 48 u Beogradu. Radi da prisustvujemo, ali nemoćni da postignemo baš sve, donosimo vam impresije sa (dela) prvog dana. Pratite nas, biće toga još.

O Orvelu i ljudima

Ovogodišnji Festival fantastične književnosti Art-Anima otvorila je mr Nataša Tučev kratkim ali veoma zanimljivim predavanjem „Humanost i i pitanje opstanka u Orvelovoj 1984“. Za razliku od uobičajenih razmatranja koja se bave tehnološkim aspektima ovog romana, mr Tučev se pozabavila psihološkim aspektom, preciznije naporima koje je protagonista Vinston Smit uložio kako bi zadržao ili ponovo aktivirao svoju izgubljenu ljudskost (privatnost, svest, sećanja, lične uspomene, dnevnik, ljubav) u jednom militantnom društvu koje podstiče mržnju koja tu ljudskost guši.

Na kraju su se iz publike čula pitanja i opaske, od poređenja sa „Braćom Karamazovima“ do paralela sa načinima manipulacije koji se danas upotrebljavaju, na šta je Tučev podsetila na Hedžisovu (Chris Hedges) ideju da dok (na zapadu) bude dovoljno para  manipulacija će se vršiti po Hakslijevom modelu. Kada ih ne bude bilo – nastupa Orvel.

Granice na vjetru

Korice prvog izdanja

Priču je nastavila Veronika Santo, autorka velikog broja kratkih priča koje objavljuje u svim važnijim domaćim časopisima od 1981. Razgovor je vodio direktor izdavača njenog prvog romana „Granice na vjetru“, Boban Knežević. Istaknuto je da je autorka načinila prelaz od tvrđeg SFa (naročito supertvrdih priča o putovanju kroz vreme), ka nekoj vrsti mekše magijske fantastike, bliže domaćem mejnstrimu.

Protagonista romana je taltoš, šaman, čovek dodirnut magijom koji pokušava da nađe svoje mesto u modernom svetu. Potiče iz porodice koja je u jednoj generaciji promenila četiri države, a da se nije makla s mesta. Roman je direktno inspirisan autorkinim ličnim i porodičnim prilikama – porodičnim legendama, mešovitim brakom roditelja, studiranjem i radom u više gradova u različitim zemljama razdvojenim samo protekom vremena i arbitrerno povučenim zamišljenim linijama.

Almanah „Književna fantastika II“

Program je nastavljen promocijom almanaha „Književna fantastika“ u izdanju Čarobne knjige, koju je vodio Nikola Petaković, urednik kod izdavača, uz saučesništvo nekih od autora.

Autori i urednici: D. Žegarac, A. Petrović, G. Skrobonja, D. Igrošanac, D. Tuševljaković i N. Petaković (u fazi materijalizacije)

Uz istaknuta imena žanra almanahu su doprinele i brojne ličnosti iz javnog života koja inače ne povezujemo sa fantastikom, a ponekad ni sa pisanjem. Ispostavlja se, međutim, da je čitanje fantastike obeležilo odrastanje i živote mnogih zastupljenih autora, i da su se sa radošću odazvali pozivu Dragoljuba Igrošanca i Čarobne knjige da učestvuju u ovom projektu. Priča se povela o ličnom shvatanju fantastike, pa je tako za Dušana Nedeljkovića ovaj eksperiment bio način da se bude ono što se u tužnoj realnosti biti ne može, za Aleksandra Petrovića čeprkanje po „potpražnom sećanju“, dok je Darko Tuševljaković istakao da mu se priča otela kontroli i da je, hteo-ne hteo, napisao „standardnu“ svoju priču.

Posle nešto malo rasprave o terminologiji (mitologija ili bajke, strip ili crtani roman – nikako „grafički roman“, molim lepo), uručena je i druga nagrada Art-Anima za promociju fantastike. Posle dr Zorana Živkovića, ovo odličje poneo je Goran Skrobonja, pisac, izdavač i popularizator fantastike. U kratkom govoru laureat se emotivno zahvalio, uz neopravdano skromnu konstataciju da „ga je sramota“. Ovde mu upućujemo čestitke i poziv da nastavi sa radom.

Ovde se završilo prisustvo vaših izveštača, ali ne i sam festival: razgovaralo se o fantastičkom stripu i „Pokladama“, o čemu više možete čitati ovde. Očekuje nas još mnogo toga, i pozivamo vas da nam se pridružite. Ako ne možete (ili, gore: nećete), možete nas pratiti ovde.

Miloš Petrik i Ivana Nešić

fotografija: Ivana Milaković