Prvi put sam se sreo sa imenom Džejms Herbert kada sam čitao opsežno publicističko delo Stivena Kinga posvećeno hororu, Mrtvački ples (Danse Macabre). King je Herberta pomenuo u kontekstu savremene horor književnosti odnosno onog njenog dela koji se najčešće ocenjuje kao „pulp“ ili šund literatura. Ali, King je tada rekao kako u razgovorima sa poznavaocima žanra često nailazi na reakciju prezrivog nabiranja nosa na pominjanje Herbertovog imena, da bi posle malo čačkanja shvatio da su njegovi sagovornici čitali malo šta – ili najčešće ništa – iz pera ovog britanskog pisca. Potom je King pomenuo neke od Herbertovih romana koji su na njega ostavili snažan utisak – Magla, Koplje i druge – uz čuvenu rečenicu da Herbert „ne seda prosto za pisaću mašinu da piše, već obuva svoje borbene cokule i polazi da zaspe čitaoca užasom.“ (Mnogo kasnije, 2010. godine, upravo će Stiven King uručiti Herbertu nagradu Grand Master Svetske horor konvencije, svojevrsno priznanje za životno delo.)
U doba o kojem govorim (prva polovina osamdesetih) u Beogradu je postojalo nekoliko knjižara odlično snabdevenih stranim knjigama, pa sam u jednoj od njih (nekadašnja „Mladost“ u SKC-u, tamo gde je danas knjižara „Delfi“) pronašao desetak džepnih izdanja Herbertovih romana, pokupovao ih i počeo da čitam. Neposredan rezultat toga jesu prva izdanja njegovih knjiga na srpskom jeziku početkom i sredinom devedesetih (romani Preživeo, Magla i Pacovi), koja su nedavno obnovljena u ediciji „Košmar“ moje izdavačke kuće Paladin. Zbog toga mi je izuzetno drago zbog toga što su Jugoslovenska kinoteka i Beokon u svom ovogodišnjem programu predstavljaju filmove snimljene po Herbertovim knjigama.
Džejms Herbert je rođen 8. aprila 1943. u Londonu, kao sin sitnog uličnog piljara; pohađao je katoličku školu i umetnički koledž, a u vreme objavljivanja prvog romana (Pacovi, 1974.) radio je u reklamnoj agenciji. Početni tiraž ovog, za to vreme neobično nasilnog i žestokog romana, od čak 100.000 primeraka prodat je za samo tri nedelje u Velikoj Britaniji, i jedno od njegovih poglavlja ostalo je urezano u svest čitalaca te generacije i svih budućih – posredi je poglavlje o napadu džinovskih mutiranih pacova na voz metroa zarobljen u tunelima ispod britanske prestonice. Po ovoj knjizi je snimljen film Smrtonosne oči (Deadly Eyes, 1982) koji će gledaoci moći da vide u okviru ovog programa. Režiser je bio Robert Klouz (čovek koji je režirao remek-delo Brusa Lija „U zmajevom gnezdu“), a film je poznat i po tome da su za specijalne efekte sa pacovima korišćeni maskirani psi jazavičari.
Posle uspeha prvog romana, Herbert je odlučio da se potpuno posveti pisanju. Napisao je još tri nastavka Pacova – romane Leglo (Lair, 1979) i Carstvo pacova (Domain, 1984), te grafičku novelu Grad (The City, 1993), kao i niz uspešnih i šokantnih knjiga kao što su Magla (The Fog, 1975), Preživeo (The Survivor, 1976), Mrak (The Dark, 1980), Mesec (Moon, 1985), ’48 (1996) i dr., sve do poslednje objavljene knjige Ash iz 2012. Osim Pacova, među ekranizovanim Herbertovim knjigama su još i Srećko (Fluke, roman iz 1977, filmovan 1995), Preživeo (australijski film iz 1981. sa Robertom Pauelom) i Ukleto (Haunted, roman iz 1988. ekranizovan 1995, sa Ejdanom Kvinom, Kejt Bekinsejl i Džonom Gilgudom u glavnim ulogama).
Džejms Herbert je umro 20. marta 2013. godine, i ta tužna vest zatekla me je u Istri, gde sam pisao svoj roman „Sva Teslina deca„. Osetio sam njegov odlazak kao veliki gubitak, zato što su njegove knjige u velikoj meri uticale ne samo na formiranje mog književnog ukusa, već i na stil kojim pišem, što se možda najbolje da primetiti u mom debitantskom romanu „Nakot“ iz 1993. godine, koji je po strukturi i načinu na koji je osnovna priča ilusttrovana i dopunjena epizodnim poglavljima kao delovima konačne slagalice, upravo „herbertovski.“ Ovaj autor, čije su knjige prodate širom sveta u 54 miliona primeraka i prevedene na više od trideset jezika (među njima pomenute tri i na srpski) vredan je pažnje kao jedan od gorostasa onoga što nazivamo savremenim hororom. Manifestacija poput ove, na kojoj će biti prikazani filmovi snimljeni po Herbertovim delima, svakako je jedan od pogodnih načina da se šira publika upozna sa njegovim stvaralaštvom.
Goran Skrobonja, mart 2015.
filmove bazirane na delima Džejmsa Herberta gledajte na Festivalu fantastike u Muzeju Jugoslovenske kinoteke
Komentari