Protekli vikend u Beogradu prošao je u znaku ChibiCona – „mini“ događaja koji je zamišljen kao Japanizam u malom, sa duplo kraćim trajanjem, opuštenijim programom, i znatno manjim brojem posetilaca u odnosu na Sakurabaninu udarnu letnju konvenciju. Ono, idealna bleja među fanovima, bez velike gužve – tako je makar u teoriji trebalo da bude. Međutim, na opšte iznenađenje svih prisutnih – pre svega nas iz Sakurabane – u Beogradu se za vikend desilo nešto revolucionarno za domaću geek scenu. ChibiCon 2015, treći po redu, zabeležio je posećenost od preko 2000 ljudi za oba dana (duplo više od očekivanog!), i time se pretvorio u konvenciju koja stoji rame uz rame s Japanizmom. Drugim rečima, Beograd više nema jedan, već dva krupnokalibarska događaja koji ga stavljaju na mapu značajnih konvencijskih dešavanja u Evropi. I pre nego što otvorimo šampanjac da se to proslavi kako dolikuje – iako smo mi iz organizacije padali na nos od trčanja kako bi sve bilo pod kontrolom – hajde da rezimiramo kako su izgledala ova dva dana.
U subotu, red za karte prostirao se do pola ulice već oko 13 časova, kada je ChibiCon zvanično otvorio kapije. Što se programa tiče, posetioci su mogli da proslave zajedno s Darkwoodom početak objavljivanja jedne od najpopularnijih mangi u svetu na srpskom jeziku, pobliže se upoznaju s Vokaloidima, uvere se da nije dovoljno zalepiti zupčanik na šešir da se nazovu stimpankima, oprobaju se u crtanju na art jam sesiji, te prošire vidike o uticaju japanske animacije na američku produkciju uz tribinu o „RWBY“ i uživaju u prvoj sezoni serije – iako je ta projekcija ostala obeležena tužnom vešću o preranoj smrti Montija Ouma, autora ovog projekta. Sigurni smo da ni turniri u video igrama nisu bili za bacanje, da je Artist Alley svim entuzijastama pošteno ispraznio novčanik, da je tim Sakurabaninih svemogućih saradnica dodao malo Harađuku glamura u beogradsku svakodnevicu, i da je Dance Dance Revolution iz plesača iscedio i poslednju kap znoja, kao što i dolikuje. Već negde na pola programa su nam javili s blagajne Doma omladine da su rasprodate sve karte, što je gužva na hodnicima i potvrđivala: bilo nam je jasno da će nedelja biti dan koji će beogradska geek scena dugo pamtiti.
Puna bioskopska sala Doma omladine, prvi dan konvencije
Repertoar za nedelju počeo je u znaku zanimljivih tribina: program je otvorila priča o maid kafeima i host klubovima, da bismo se zatim pozabavili moralnim nijansama u gejmingu, i razlikama u animiranim i igranim adaptacijama popularnih mangi. Sledio je i brzopotezni kviz na temu „Kuroshitsuji“ fandoma koji je zabeželio impresivnu rodnu ravnopravnost (ura za momke koji vole „Black Butlera“) i završio se taman na vreme da se sala pripremi za spektakl koji su svi toliko željno čekali – takmičenje u kospleju slobodnim stilom, po prvi put na ChibiConu.
Pred prepunom Bioskopskom salom Doma omladine, ređali su se kosplejeri sa samostalnim i grupnim nastupima, uz fantastične kostime i zabavne performanse – ma, džaba je trošiti reči na to koliko je sve to fenomenalno izgledalo, dovoljno je pogledati fotografije i prisetiti se vrisaka i aplauza publike. Očigledno je i publici i takmičarima bilo potrebno ovako slobodno takmičenje s labavim pravilima učešća – jer nema ništa lepše nego videti da se i sami kosplejeri na sceni zabavljaju jednako kao i posetioci u sali. Dok se žiri povukao na većanje, svojih pet minuta pod reflektorima su dočekali naši gosti – Mist Crew plesna trupa iz Hrvatske, stari drugari Cosfightersi iz Mađarske, kao i Ultimate Dance ekipa, koja onom ljigavom marketinškom sloganu „svetsko, a naše“ daje smisao. Žiri je odluku o najboljima doneo s teškom mukom, i iako su svi kosplejeri zaslužili svojih pet minuta slave, čestitamo pobednicima i svima koji su dobili pohvale.
Uz projekciju igranog filma „Kuroshitsuji“, završio se treći beogradski ChibiCon, nakon što je za ova dva dana kroz Dom omladine protutnjalo 2000 posetilaca.
Dve’iljade ljudi, j****e.
Dakle, da se dohvatimo mi lepo tog šampanjac i nazdravimo dok još možemo, jer nema odmora dok traje obnova. Uskoro treba gurati dalje: za to da pokrenemo novi talas kampanje za Kulturni centar Sakurabana, jer nam je nephodan stalni krov nad glavom, i za početak radova na Japanizmu, jer već je došlo vreme da se radi na pripremama.
A jel’te, svi znamo da Japanizma mora biti.
Isidora Vlasak
fotografija: Bojan Vasiljević
Tekst preuzet sa sajta organizatora, gde možete naći još (mnogo) fotografija
