Sedam razloga zašto se radujem sedmoj epizodi „Ratova zvezda“

Kako uopšte da oblikujem ubedljivu kvalifikaciju i kvantifikaciju iščekivanja novih „Ratova zvezda“? Da me ne shvatite pogrešno – ne nameravam da recikliram floskulu: „Oh, ne mogu naći adekvatne reči da izrazim svoju radost“. Jednostavno, u pitanju su osećanja od kojih sam se, teška srca, zvanično oprostio pre više od deset godina. Što se više bliži momenat kada će Kompanija Volt Dizni pompezno da proslavi trogodišnjicu verovatno najveće stvari koja joj se zbila još od Snežane i sedam Oskara, sve više shvatam da sposobnost za radost nije odbačena, nego odložena. Otkrivam, da prvobitni skeptik ima jakih razloga za nestrpljenje, neviđene još od dana kada se mahnito jurilo internetom u poteri za prvim trejlerima za (tada) nove Ratove zvezda.

Za razliku od mnogih – imao sam to zadovoljstvo da budem deo generacije koja je odrastala i uz Evokse i uz Gangance. Dupla doza Lukasovih Ratova zvezda. Treća, „Diznijeva“, je na pomolu. I dan danas se lome koplja oko pitanja da li su Ratovi zvezda pod Lukasom „odrastali“. Koji god bio odgovor na to pitanje, znam da ja jesam, što mi donekle otežava zadatak čije izvršenje čekaju svi koji me iole poznaju – da umirem od nestrpljenja čekajući zvanični nastavak voljene mi price. Kako svaka saga ima početak, prelazim na prvi razlog.

1. Za razliku od „Lukasove ere“, kada smo sve dobijali na kašičicu (što tada nismo znali, ali vrlo brzo će nam postati jasno), novi film će zvanicno da započne doba kontinuirane izloženosti Ratovima zvezda! Setim li se klinca koji je od blata pravio sve te likove, ta mesta, događaje, bilo kada i bilo gde – ima li za mene veće radosti od neprekidnog doziranja? Ako ste bolno pedantni, reći ćete da je ta era formalno počela još pre godinu dana, kroz najrazličitije medije. Mašinerija televizije, stripa, prozne literature, i – poslovično – akcionih figura / zavesa / šampona, je uveliko zagrejana u novom gazdinstvu. Ipak, jedini pravi comeback će se odviti u decembru ove godine, kada ćemo sa suzom u oku iznova gledati kako nam „STAR WARS“ eksplodira pred očima, na jedinom mestu gde ta supernova istinski pripada – u bioskopskim salama. Hoće li doći do prezasićenosti, ili će se razviti nove pripovedačke mogućnosti koju prvo hiperfranšizirano „Diznijevo“ čeljade, Marvel Studios, već nije iskoristio? Jedva čekam da vidim.

2. Stavka koju je verovatno nepotrebno isticati, ali je greota da se ne naglasi u kategoriji „jedva čekam“, jeste stara garda! Ako postoji jedan faktor (a zapravo ih ima još dva) koji će definitivno obezbediti mesto novim filmovima tamo gde godinama i decenijama čuvamo one stare – duboko u srcu – to je povratak družine starih heroja. Ko ne bude makar zadrhtao kada ponovo vidi Hana, Leju, Čubaku, droide, i ako ga pronađemo, Luka Skajvokera… taj nije ljudsko biće. Svakako, ne radi se samo o pukom gledanju starih junaka, već i u otkrivanju kako su oni odrasli. Na primer, Han Solo se pomirio s činjenicom da Sila i Džedaji postoje, a šta je tek s ostalima?

3. Drugi faktor rizika za trošnu fanovsku srčku je ponovno otkrivanje stare estetike, u novom ruhu. Izuzmemo li epohalno otkriće „polukompresora“, na prvi pogled bi se reklo da posle trideset godina ni Imperija ni Pobunjenici nisu bogznakolko uznapredovali na tehnološkom planu. Nasuprot njima, u našoj galaksiji su te tri decenije donele hipersvemirski skok u filmskoj tehnologiji. Danas, dežurna ekipa (tehničara ili PR agenata, ostaje da vidimo) se lomi da nam prilično upadljivo utrlja na nos priče o povratku (ili osveti?) „starih [tehničkih] vrednosti“: praktičnih efekata, animatroničkih lutki, plastičnih (ili kompozitnih) maketa, itd… a ja im se predajem. Stoga, sinergija legendarne estetike oronulih svetova / mašina / stvorenja, i novih filmskih tehnologija, dok je povrh svega – sudeći po, avaj, emotivno isforsiranim, ali vizuelno veličanstvenim trejlerima – sve to dočarano fotografijom kakvu do sada nismo videli u Ratovima zvezda… kako ne biti nestrpljiv?!

4. Usput, pomenuti sudar starog i novog mi budi još jedno interesovanje koje značajno doprinosi neizvesnosti. Druga je priča to da nisam siguran da li zapravo želim da vidim konačni ishod. Naime, ako već nije primoran ugovorom, možemo dovoljno pouzdano da pretpostavimo da će se novi režim potruditi da očuva ono sto zovemo „duhom Ratova zvezda“. Kako će to učiniti prilagođavajući ga „vrednostima dvadeset i prvog veka“ – rodnoj, etničkoj, političkoj i kakvoj sve ne ravnopravnosti – veoma me zanima.

Veliko pitanje koje bez sumnje i najveći entuzijasti postavljaju od samog momenta kada su bljesnuli prvi naslovi iz familije „Kompanija Volt Dizni kupila Lukasfilm, stižu novi Ratovi zvezda“ je, vrlo jednostavno, da li će da bude to-to? Kada je u pitanju ovako nešto, priča do koje mi je stalo, s kojom sam (po)rastao, a koja je nerazdvojna od svog autora – ukoliko se potonji činilac ukloni iz jednačine, ne mogu a da se ne uplasim za rezultat; bez obzira na to kako su autor i delo u celini percipirani od strane široke publike. Ono što me drži u čvrstom uverenju da sedmi film takođe može biti nešto veliko, je doprinos čoveka koga sam nemali broj puta okarakterisao kao „drugog oca Ratova zvezda“.

5. Treći, i najveći faktor sigurnog uspeha, Džon Vilijams, se vraća s još muzike, s opipljivom emocijom koja nas sve okruzuje, prožima, i povezuje: s pravom Silom svih Ratova zvezda. Iako je u poznim godinama, ostaje činjenica da je ovaj predivni genije verovatno jedini deo ekipe za koga niko ne može da kaže da je ikada „izneverio“ našu najomiljeniju sagu. Vilijams je godinama predano posmatrao likove i događaje, i dosledno nadograđivao njihovo prisustvo očaravajucim melodijama, neumorno stvarajući nove, ili redefinišući stare. Dok je on na podijumu, uveren sam da će Ratovi zvezda biti oni pravi (stoga, koga briga za filmove iz takozvanog „antologijskog“ ciklusa!). Ako vam se predstavim kao neko ko je ogulio sve (originalne) diskove s muzikom iz svih šest filmova, i non-stop drži otvorenu plejlistu s istim sadržajem, shvatićete da nije potrebno dodatno objašnjavati ovaj razlog za nestrpljenje.

Intenzivna marketinška i, verujem, ništa suptilnija roditeljska kampanja, s vrlo zabrinjavajućim nedostatkom Vilijamsove muzike, najavljuju „prasak“ kakav svet nije video još od 1977. godine, kada je planeta Olderon odletela u vazduh (tj. u vakuum).

6. Kako znamo da omladina gotovo iz dana u dan vapi za sve intenzivnijim medijima, obnovljenu pomamu za novim Ratovima zvezda koju očekujem u vihoru sedmog filma, će nadograditi i potražnja za novim interaktivnim sadržajima! Naravno, ekipi nije potreban impuls u vidu uspeha novog filma da bi servirala staromodne platforme, iako nove generacije, ali zašto bi mi tako nešto bilo zanimljivo, pored ovakvih novih nada? Poslednji, za ovu listu, razlog za radovanje novom filmu je velika šansa da će njegov uspeh mnogo brže da raskrči trnovit put ovom vizionarskom poduhvatu iz Lukasfilmove kuhinje. Nisam više toliki „omladinac“, ali ću bez pardona među prvima da stanem u red za pretplatu!

Dok još grickam(o) nokte u čekaonici, ukoliko vam nije dovoljna ova kratka saga od šest epskih razloga koji dodaju ulja na vatru moje požude za Silom koja se budi, evo i malog, ali značajnog bonusa:

6+1. Kako uopšte da pomislim da ne umirem od nestrpljenja, ako znam da me Harison Ford u hot dog kostimu uverava da neću biti razočaran?

Aleksandar Joksimović

Print Friendly, PDF & Email

Jedan komentar

Ostavite odgovor na Laza Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *