PRIKAZ: “2084” (2015) Aleksandra Tešića

Pisac i prevodilac Aleksandar Tešić (1961.) poznat je po dve trilogije epske fantastike („Kosingas“ i trilogija o Milošu Obiliću), u kojima je obrađivao motive iz srpske mitologije i istorije. Sage se međusobno nadovezuju, a razvijaće se i dalje, o čemu svedoči i Tešićev roman „Kosingas – kroz oganj i vodu“. Međutim, napravio je odmak od proze na kakvu je navikao svoje čitaoce objavivši kod kuće „Portalibris“ knjigu „2084.“ – roman u kojem meša naučnu fantastiku i satiru, sa elementima političkog trilera.

Bolji život u Beogradu na vodi

Šta ovaj roman predstavlja lako se može naslutiti i iz naslova koji priziva Orvela sa vrlo jasnim razlogom. Tešićev tekst je tipična antiutopija, a radnja romana smeštena je u Protektorat Srbija i njegovu prestonicu, Beograd na vodi. Posle razarajućih ratova i ekološke katastrofe koju su ljudi izazvali neodgovornim delovanjem, opstanak na Zemlji uskoro neće biti moguć. Alternativa koju nameće Elita jeste selidba na Mars, koji treba da bude novi dom stanovnicima planete Zemlje. U centru svih zbivanja nalazi se Teraform, pogon sagrađen na osnovu vanzemaljske tehnologije, pomoću kojeg je moguće prilagoditi uslove života na Marsu ljudskim potrebama. Teraform, međutim, može da spase i planetu Zemlju, da je „ozdravi“ od svih posledica ekološke katastrofe, ali bi uništio pri tom i sve tekovine naučnog napretka, ukljućujući i elektičnu energiju, i sasvim bi ukinuo, usput, i mogućnost selidbe na Mars. Ovu ključnu dilemu – ili Mars ili Zemlja – Tešić je namerno postavio tako oštro, ne bi li što jasnije izrazio svoja uverenja…

Osim toga, on se, u „2084.“, služi čitavim nizom prepoznatljivih i konvencionalnih naučno-fantastičnih motiva: tu su genetski modifikovani autonomni organizmi (GMAO) – veštački stvoreni ljudi koje preuzimaju vlast nad pravim ljudima, iako su ih oni stvorili; zatim genetski usavršene jedinke (GUJ-e); pa prizori sveta budućnosti u kojem se kvalitet života drastično pogoršao usled ratova i ekološke katastrofe; i tipično postavljen glavni junak koji potiče iz čitaocima i piscu bliske budućnosti, i koji se budi se iz kome šezdeset godina kasnije, u naslovnoj 2084, ne sećajući se svoje prošlosti i suočen sa neverovatnim promenama koje su se odigrale za vreme njegovog „odsustva“.

2084Ipak, glavna motivacija za pisanje romana jeste kritika sistema, odnosno kritika nepravde i gluposti kao osnovnih odlika ljudskog delovanja. Tešić govori o svetu u kojem elite obmanjuju stanovništvo krilaticama koje poručuju da se radom može postići sve, iako je sistem organizovan tako da se radom ostvaruju jedino ciljevi elite i ništa drugo. A uprkos dramatičnosti situacije i načelnom ujedinjenju svih nacija oko istog cilja – tj. preseljenja na Mars, koje se predstavlja kao jedini spas za čovečanstvo – svetske sile i alijanse u kojima su one grupisane i dalje se bore samo za prevlast nad resursima i moć. Pri tom, najvernije sluge sistema, raznorazni službenici i funkcioneri koji se bore za ostvarivanje proklamovanih ciljeva, nisu svesni da za ljude odlazak na Mars, uprkos svim obećanjima, nije ni predviđen, i da je „idealna budućnost“ na drugoj planeti rezervisana samo za GUJ-e (genetski usavršene jedinke). U sistemu potpune i čvrste kontrole misli i delovanja, oni koji se suprotstave režimu budu likvidirani ili prognani u područja van grada, u kojima žive u uslovima nedostojnim ljudskih bića…

Tešić nastupa sa stanovišta antiglobaliste, a njegove nepodeljene simpatije u romanu ima sekta Staroveraca, čiji se pripadnici bore protiv obmane o srećnoj budućnosti na Marsu i zalažu se za uključivanje programa na Teraformu, koji će pokrenuti obnovu planete Zemlje i obezbediti kakvu-takvu budućnost čovečanstvu…
Iako se roman bavi sudbinom celokupnog ljudskog roda i planete, pisac nije propustio da na efektan način dâ svoje viđenje lokalne situacije. Jedan od najupečatljivijih detalja jeste sličnost slogana „Mars nema alternativu“ sa svima dobro poznatim sloganom koji se često može čuti u političkim raspravama vezanim za sudbinu i put naše zemlje…
Među glavne vrline romana spadaju upravo takvi, simpatični i neretko duhoviti satirični detalji. Primera radi, glavnog junaka, Vukšu Krstajića, 2084. godine iz kome budi pesma iz špice serije „Bolji život“. Vrlo je, dakle, moguće, po Tešićevom viđenju, da televizija ni ’84. neće imati da ponudi ništa bolje od reprize serije koju svi odavno znaju napamet, a i situacija u kojoj ćemo se nalaziti biće – kako da ne! – u skladu sa njenim nazivom. Vrlo je upečatljiva i odluka autora da se ime srpske prestonice u ovom romanu promeni u Beograd na vodi, a još jedan duhoviti detalj jeste postojanje ROM mafije (ROM je skraćenica od „reciklaža otpada i metala“), koja se bavi krađom šahtova, poklopaca i svega od gvožđa i čelika.

U vrline romana spada i dobro doziranje informacija, pa pojedinosti o novom vrlom svetu saznajemo uglavnom uporedo sa glavnim junakom, koji se probudio iz kome sa amnezijom, a između saznavanja novih detalja umetnute su uzbudljive scene akcije. Upečatljivi su i opisi ulica Beograda budućnosti, na kojima šetaju ljudi u belim odorama koje ih štite od opasnog sunčevog zračenja. Naročito snažan utisak ostavljaju prizori iz života izgnanika koje je sistem isključio iz života Beograda na vodi:
Severno od Save i Dunava, na prostoru gde je danas Novi Beograd, nalazi se Buvljak, veliko naselje pokriveno tezgama na kojima se na crno trguje raznovrsnom robom, i živi u nehigijenskim i teškim uslovima.

Jedna od mana Tešićevog rukopisa jeste povremena naivnost i neuverljivost u opisima događaja. Primera radi, njegovi službenici zvanično saglasnih, a u stvari sukobljenih koalicija i alijansi, imaju običaj da na zadatku međusobno raspravljaju o skrivenim namerama velikih sistema čiji su pijuni, kao da su u nekoj televizijskoj debati ili u neformalnom razgovoru na ulici… Čini se malo verovatnim da bi se funkcioneri Evropske Koalicije ili Azijatske Alijanse, primera radi, zaista tako ponašali u stvarnosti… Tekst obiluje i stilskim neravninama i nezgrapnim opisima, naročito kada pisac pokušava da dočara osećanja koja obuzimaju likove. Tada neretko priskače frazama, umesto da opiše junake na plastičniji, življi i autentičniji način.

Likovima možda ne bi škodilo i više dublje karakterizacije, ali takođe je interesantno i pitanje kako bi roman izgledao da je tematika posmatrana manje crno-belo i sa više dvoumljenja i upitanosti. Protektor Danijel, GMAO, bezdušno ne-ljudsko stvorenje, koje je predstavljeno kao tipičan negativac, u jednoj od ključnih scena u knjizi baca ljudima istinu u lice:

„Na pragu su izumiranja (ljudi – prim. aut.), a i dalje žele jedni druge da eksploatišu! Nismo li bili ipak u pravu stvarajući GUJ-e (genetski unapređene jedinke)? Nije li to spas za čovečanstvo, nov početak negde među zvezdama?“, deklamuje genetski modifikovani autonomni organizam.

Bez obzira što je srce autora na strani Staroveraca, koji koji veruju u maksimu da je „dom samo jedan“ i da ljudski rod treba očuvati, i to onakav kakav jeste, uprkos svim njegovim manama – roman bi možda dobio na dubini da je i ovom, tek ovlašno dodirnutom stanovištu Protektora Danijela obezbeđeno više prostora i razrade. Tim pre što ponašanje ljudi koji se pojavljuju u romanu umnogome ide u prilog njegovom stavu.

Mada svi potencijali potentne i vrlo aktuelne premise možda nisu iskorišćeni, „2084.“ je vrlo pitak i uzbudljiv satirični i akcioni NF roman, vredan pažnje čitalaca. Ovaj rukopis pokazuje da je Tešić kadar da se snađe i u okruženju u kojem se pre toga nije oprobavao, što njegove čitaoce može ohrabriti da ga prate i dalje, budući da namerava da se okuša i na novim teritorijama. O tome svedoči i vampirski roman smešten u 18. vek, „Kletva Kainova“, koji je objavljen u Tešićevoj izdavačkoj kući Strahor, i koji se pojavio na prošlogodišnjem sajmu knjiga.

Goodreads: https://www.goodreads.com/book/show/27287914-2084

Sajt izdavača: http://portalibris.rs/sva-izdanja/item/21171-2084

Filip Rogović

Print Friendly, PDF & Email

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *