ČITAONICA: „Europe In Autumn” Dejvida Hačinsona

Juče, 30 5. 2016, u okviru redovnog programa fantastične čitaonice, malobrojni prisutni uhvatili su se u koštac sa Arturom Klarkom ovenčanim Dejvidom Hačinsonom, i njegovim romanom Europe In Autumn.

Kao što red nalaže, počelo se sa sižeom. Evropa Dejvida Hačinsona je post-EU Evropa sredine dvadaset i prvog veka, ispresecana granicama mnogobrojnih novih država koje uzele pa se formiraju. Granice kako novih tako i starih politeja strogo se kontrolišu, što dovodi do potražnje za vandržavnom špijunskom organizacijom – Les coureurs du bois.

europe-in-autumn-citaonica-cover

Korice izdanja.

Protagonista romana je Rudi, estonski kuvar jednog krakovskog restorana, koji, ispoljivši talenat za jezike, prosečnu visinu, i zaboravljivu facu, biva metom pokušaja regrutovanja pomenutih Kurira. U toku jednog zadatka biva otkriven, prebiven, i pušten na slobodu, međutim od tada zapada sve dublje i dublje u neprilike, da bi se ispostavilo da se greškom našao u centru zavere koju orkestrira Evropa iz jedne paralelne stvarnosti, i koja ne preza ni od čega da bi od nas sakrila svoje postojanje.

Ups.

Spojler.

Opšti utisak nas dvoje štrebera što smo čitali bio je da radnja nije koherentna, i da bi kraj, u kojem se zavera otkriva i potvrđuje bolje funkcionisao kao zasebna novela, dočim prve tri četvrine ne funkcionišu ama baš nikako. Hačinson je, tipično anglosaksonski, posvađan sa drugim jezicima, a i ne može da se odluči da li želi da bude Len Diton ili Franc Kafka kad poraste.

Izneto je i mišljenje da ne promišlja svoje ideje dovoljno, i ne dovodi ih do logičnog kraja na način na koji to čini, recimo, Čarls Stros – ako je, na primer, centralni motiv granica, kako je uspeo da u današnje vreme ne problematizuje sirijsku krizu? A dobrih ideja nije da nema.

Od zabavnih detalja izdvojili smo Tranevropsku železnicu koja se otcepila i formirala svoju državu, Armiju ružičastih pilota, koja hara Poljskom i farba stvari u ružičasto, i ruskog matematičara koji kopni od teškog života rmbajući kao žigolo na grčkim ostrvima.

Na kraju, nismo bili u mogućnosti da preporučimo ovo delo bilo kome osim zagriženim ljubiteljima sajberpanka i špijunskih romana, kumulativno.

Miloš Petrik

Print Friendly, PDF & Email

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *