TRIBINA: Anguleme, šta bi?

Juče, 7. 3. 2016, tribinski program u organizaciji Društva „Lazar Komarčić“ preselio se u Francuski kulturni centar. Tema razgovora bio je vašar stripa u Angulemu i kontroverze njega povodom, a panel su činili Žarko Milićević, kao voditelj, Jelena Jokanović, prevodilac i potpredsednik Udruženja „Sakurabana“, An-Loren Viguru, ataše za kulturu pri ambasadi Republike Francuske u Beogradu, za koju je prevodio i u diskusiji samostalno učestvovao, Branislav Glumac, menadžer projekata Francuskog kulturnog centra.

Milićević, Jokanović, Viguru, Glumac

Milićević, Jokanović, Viguru, Glumac

Kako je istakla Jelena Jokanović, kontroverze o kojima je bilo reči ticale su se pre svega slabe zastupljenosti žena autora na ovogodišnjoj dodeli nagrada, kao i netransparentnog procesa sačinjavanja užeg izbora za nominacije. Podsećamo ovde da se radi o nagradi koja se dodeljuje na svetskom nivou, i to za životno delo. Kada je objavljen spisak nominovanih za ovu prestižnu nagradu, i pošto je ustanovljeno da ove godine nijedna žena nije nominovana, pojedini članovi žirija su se povukli. Pomoglo nimalo nije kada je direktor festivala izjavio da mu niko nije dostavio spisak od deset žena koje su zaslužne za strip. Pomenuto je da je nagradu ove godine dobio Herman Hupen, autor stripova „Komanč“ i „Džeremaja“, između ostalih.

Istaknuto je i da su od 1974, kada je festival osnovan, za glavnu nagradu nominovane samo tri žene, od kojih je jedna, Florans Sestak (Le Démon de midi), nagradu i dobila (2010). An-Loren Viguru je govorila o svesnom ili nesvesnom sistemskom seksizmu sa kojim se žene suočavaju, a koji se ogleda u otežanom pristupu visokim položajima u društvu, kao i u shvatanju da je žensko stvaralaštvo, u književnosti, na filmu, pa i u stripu, neka vrsta niše. Gospođa Viguru je pomenula i eksperiment u kojem je publici festivala u Angulemu prikazano šestnaest tabli stripa, sa zadatkom da pogode koje su table crtali muškarci, a koje žene. Publika osam tabli ocenila kao „muške“, tri kao „ženske“, dok oko pet nije bila sigurna. Sve su table, međutim, crtali ženski autori.

U diskusiji sa publikom istaknuto je još i da je pristup izdavaču, koji ženske autore tretira kao aberantne, bitan deo problema, kao i društveno očekivanje od žene da nema umetničke ili profesionalne aspiracije. Čula su se i drugačija mišljenja, konkretno da su žene prisutne u stripu od samih njegovih početaka, da su osnivači festivala u Angulemu politički besprekorni ljudi i da ne može biti govora o sistematskoj diskriminaciji, da u Republici Srbiji većinu autora u stripu čine žene, kao i da bi se moglo postaviti pitanje stvarnih zasluga žene koja bi posle pritiska javnosti eventualno dobila ovu prestižnu nagradu.

Branislav Glumac pozvao je zainteresovane za strip da dođu u Francuski kulturni centar (Zmaj-Jovina 11) 22. 3, kada će biti otvorena izložba Milana Jovanovića (Ars Magna, Carthago, Jason Brice), kao i 23. 3, kada će Kamij Telo-Vernu, književna direktorka izdavačke kuće Les Humanoïdes Associés tokom dana pregledati portfolije domaćih crtača.

Jelena Jokanović je u zaključku istakla da je svrha ovakve diskusije da se skrene pažnja na disproporcionalno malu zastupljenost žena u jednoj kulturnoj delatnosti. Imajući u vidu i da su stripovi žena autora, bilo onih koje se bave „ženskošću“ (poput Alison Bekdel), bilo onih koje su u mejnstrimu, vrlo čitani i od kritike visoko ocenjeni, ne postoji razlog da se prisustvo žena u stripu ne ogleda i u nominacijama za stripske nagrade. Vreme žena, kako je rečeno, možda tek dolazi, ama su žene već tu.

Miloš Petrik

fotografija: Ivana Nešić

Print Friendly

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *