Drag mi je Ktulu, ali mi je istina draža – WFA kontroverze

Ovih dana vsekolike fandome potresla je vest da će jedna od prestižnih žanrovskih književnih nagrada, World Fantasy Award koju dodeljuje Svetska konvencija fantastike, promeniti svoju dobro poznatu statuetu, a koja je nosila stilizovan lik pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta. Ovo se sve događa posle dugotrajne kampanje koju je vodila grupa pisaca okupljenih oko Džefa Vandermira, a zbog rasističkih stavova koje je Lavkraft iznosio, implicitno ili eksplicitno, u svojim delima i privatnoj prepisci.

H. F. Lavkraft 1915.

H. F. Lavkraft 1915.

Mišljenje Emitorovog električnog urednika je nekarakteristično konzervativno: pisac kome se ne dopada nagrada (ranije dodeljivana, inter alia, Denu Simonsu, Majklu Murkoku, Piteru Straubu, Džeku Vensu, Timu Pauersu i Ursuli Legvin) mogao je nagradu da odbije, ili da odbije prijem statuete, a Lavkraftov doprinos fantastici teško se može preceniti. Ipak, kako nagradu dodeljuje udruženje pisaca, za očekivati je da se konsenzus oko toga šta nagrada treba da predstavlja može menjati. Tako i ovde: Vandermir i drugovi i drugarice su delovanjem u okviru svog udruženja izdejstvovali promenu vidljivog dela njegove politike.

I neka im. Potpuno je u redu imati o jednom predmetu više mišljenja različitog vrednosnog znaka; u ovom slučaju predmet je Hauard Lavkraft.

Za mišljenje smo pitali još i Jelenu Jokanović, kopredsednicu fanovskog udruženja Sakurabana“, naših vrlih partnera na organizaciji BeoKona (koji prođe sasvim okej, hvala na pitanju), dr Dejana Ognjanovića zv. Gul, doktora horora i poznatog umetničkog kritičara, i Šarlot Ešli, pisca, urednika i izdavača iz Toronta, kao predstavnika tamošnje scene. Evo šta su imali da kažu:

Jelena Jokanović:

Već se duže vremena priča o odstranjivanju Lavkraftovog imena iz World Fantasy Award i ja isto toliko vremena pokušavam da iskristališem čvrst, nedvosmislen, jasan i glasan stav po kakvim sam inače poznata, ali mi ne ide. Tako da ću sa auditorijumom morati da podelim svoju ambivalentnost. Naime, ja ne verujem u svete krave i otvoreno ću reći – Lavkraft je bio užasan rasista, čak i za vreme u kom je živeo. Zaboga, pričamo o čoveku koji je pao u kratkotrajnu depresiju jer je otkrio da mu je neki askurđel možda eventualno bio Velšanin. A ni o ženama nije baš imao neko visoko mišljenje, ako ćemo iskreno. I sve je to vrlo očigledno i u njegovim delima.

A opet, ja sam i velika ljubiteljka njegovog Mitosa i verujem da čak ni oni koji su lobirali za ovogodišnju promenu ne mogu da poreknu uticaj koji je isti imao kako na žanrovsku literaturu tako i na celokupnu opštu kulturu. I tako se nalazim u nezgodnoj situaciji da sa jedne strane razumem emotivnu reakciju onih koji ne žele da bitna nagrada nosi ime i lik onog koji ih je smatrao nižom rasom (a bogami i tako opisivao) i poprilično me iritira snobovsko, konzervativno zgražavanje nad „terorom bespotrebne političke korektnosti“ ( jer zaboga rasizam nema nikakve veze sa književnošću, a ionako je samo proizvod mašte histeričnih crnaca i žena).

S druge strane, pak, mislim da treba razdvojiti pisca i delo i da ime nagrade odaje počast opusu i njegovom značaju, a ne Lavkraftovim problematičnim i nazadnim uverenjima. Svesna sam da bi me Dante zbog ovakvog sedenja na dve stolice gurnuo u predvorje Pakla, i da će me obe strane u raspravi prezirati, ali, šta ću, stalo mi je i do Ktulua i do ravnopravnosti.

Dr Dejan Ognjanović:

Loše je menjati je (statuetu) iz više razloga. Zbog nepoštovanja prema piscu koji više nego ijedan drugi zaslužuje da bude na toj nagradi. Zbog nepoštovanja već ustaljene tradicije. Zbog nepoštovanja onih koji su tu nagradu osmislili i napravili (uključujući tu i Gahana Vilsona, koji je dizajnirao skulpturu). Zbog nepoštovanja svih prethodnih dobitnika, koji sad ispadaju saučesnici u podršci rasizmu i ko zna kakvim zlima koja su „raskrinkali“ krstaši nove moralne podobnosti. Zbog podleganja pritiscima kojekakvim bukačima. Zbog nepotrebnih novih podela u zajednici pisaca, urednika i fanova fantastike.

Svoje mišljenje dr Ognjanović je detaljno izneo na svom blogu.

Šarlot Ešli:

Bilo je vreme za redizajn World Fantasy nagrade. Vrlo je uobičajeno da se naši simboli usklade sa modernijom estetikom: kompanije menjaju logotipe, likovi iz stripova prilagođavaju se ukusima moderne publike, sportski klubovi dobijaju nove maskote i nova imena. Obično nam ovo ne smeta. Ljudi malo gunđaju zbog promene, ali, uopšteno govoreći, dopadaju nam se lepe nove stvari modernog izgleda koje odražavaju današnje društvo. Brend koji se nije osavremenjavao od sedamdesetih ili osamdesetih izgleda kao relikvija prošlosti.

Razlog ne bi trebalo da bude važan, bilo da ih osavremenjujemo zbog toga što smeđa i narandžasta više nisu u modi, bilo zbog toga što direktan rasizam više nije prihvatljiv. Normalna je, prihvaćena, i univerzalna praksa da institucije idu u korak sa vremenom. Niko ne govori o zabranjivanju knjiga ili crnim listama: ovde se isključivo radi o simbolici. H. F. Lavkraft ne predstavlja stil niti vrednosti koje World Fantasy konvencija u budućnosti želi da neguje. Promeniće statuetu u nešto drugo, i, usuđujem se da tvrdim, promeniće je ponovo za neku deceniju.

Protest protiv promene čini mi se kao da je isključivo motivisan strahom. Umesto da se na to gleda kao na promenu koja se svuda i uvek dešava, pojedinci ovo vide kao napad na njihov pogled na svet. Njihova politička ubeđenja ne vide se u, na primer, serifiranoj tipografiji ili u Mighty Ducks, tako da i ne trepnu kad Gugl promeni logo ili hokejaški tim promeni ime, ali vide političke motive u imenu tima The Washington Redskins, ili u statueti H. F. Lavkrafta. Ne žele da im se kaže da je njihovo rasističko kulturno nasleđe izašlo iz mode.

E, pa, jeste. Ne može se vratiti u mejnstrim tako što ćemo ga se držati kao pijani plota. Sve što bi se time postiglo bilo bi da naša omiljena institucija izgleda zastarelo, a da ne pominjemo neprijateljski ili neosvešćeno.

Proročki se još u avgustu 2013. godine ovim bavio i naš Relja Antonić, čijim stripom zatvaramo ovaj članak. Vaše mišljenje, ukoliko želite da ga podelite sa nama, očekujemo u komentarima.

relja-antonic-enso-lovecraft

Miloš Petrik

Print Friendly

Komentari

  1. Šarlot je dozlaboga iritantna sa tim korporativnim argumentima i nadobudnom političkom korektnošću. Baš bih je onako od srca počastio cokulom u pozadinu.

  2. Ne svidja mi se promena statue, ali shvatam razloge. Kao kompromis izmedju postovanja dela i uticaja Lavkrafta (za sta se svesrdno zalazem), i onih koji zele da to delo i uticaj odvoje od njegovih pogleda na svet, smatram da je najpravednije da sledeca skulptura bude olicenje Ktulua.

    Ali i pored toga, ne poznajuci gospodju Esli, moram da kazem da su mi njeni argumenti malo gadnjikavi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *