TRIBINA: Maks Hedrum-20 minuta u budućnosti

Povodom trideset godina od pojavljivanja lika Maksa Hedruma u prvoj iteraciji, Društvo Lazar Komarčić” organizovalo je tribinu na kojoj se razgovaralo o TV filmu, seriji, emisijama, i drugim pojavnim oblicima kultne ličnosti osamdesetih: prvog digitalnog TV voditelja. Za Zeleni Sto Autoriteta zaseli su Milan Krunić, filmski kritičar i Uticajni Tviteraš, i potpisnik ovih redova.

Maks Hedrum, Dom omladine Beograda, tribina

Maks Hedrum u Domu omladine Beograda. Učesnici tribine u pomrčini.

Maks Hedrum je glavni lik istoimenog britanskog TV filma, proizvedenog 1985. godine: hibrid eksperimentalne veštačke inteligencije čiji je zadatak bio da simulira savršenog voditelja, i elemenata ličnosti Edisona Kartera, talentovanog i idealističnog mladog novinara. Karterova svest preuzima kontrolu, i lik Maksa Hedruma postaje nezavisan od kontrole Zlih TV Mreža. Posle skromnog ali nekakvog uspeha TV filma, Maks Hedrum dobija emisiju u kojoj pušta muziku i radi intervjue. Dobija zatim i TV seriju, reklamira Koka-kolu, a naposletku i digitalizaciju televizije u Britaniji.

Ovaj spot da ne pominjemo.

Bio je najavljen i bioskopski film i strip, ali od toga se odustalo.

Maska i šminka koje se kaleme na ekspresivne i improvizatorske sposobnosti Meta Fruera čine najvredniji deo serije. Iako zamišljen kao digitalan lik, produkcija nije raspolagala dovoljnom računarskom snagom da ga u celosti tako izvede. Siroti glumac tako je bio podvrgnut četvoroipočasovnoj šminkersko-maskersko-vlasuljarskoj torturi pre nego što bi, za svaki snimajući dan, bio uteran u oklop od pleksiglasa koji je imitirao 3D modelovano odelo.

Uprkos opštoj prepoznatljivosti lika (ne zove Dejvid Leterman tek bilo koga u emisiju), serija nije postigla zapaženi uspeh. Kao mogući razlozi pominjani su nedostaci scenarija i glume (sa izuzetkom Meta Fruera, koji je imao zapaženu televizijsku karijeru), pogrešno ciljana publika, i nedovoljno jasna profilisanost same serije. Ipak, serija je ostvarila nezanemarljiv uticaj posle VHS distribucije, uključujući i čuveni upad u signal jedne lokalne čikaške TV stanice. Bilo je reči o mogućem uticaju na način prikazivanja virtuelnih stvarnosti u medijima, a uticaj dizajna lika publika je našla u Krajtenu, robotu iz serije Red Dwarf.

Na žalost, kao i toliko toga iz osamdesetih, čini se da Maks Hedrum nije dobro ostario. Ovu seriju sada možemo preporučiti samo ljubiteljima sajberpanka (ovo je jedna od najranijih instanci podžanra na televiziji) i istoričarima medija.

Miloš Petrik

fotografija: Vladimir Todorović

Print Friendly, PDF & Email

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *