7 potcenjenih SF filmova

Kao što naslov kaže, ovo je spisak sedam neopravdano potcenjenih (i samim tim manje poznatih) SF filmova po izboru saradnika i redakcije, uz nešto malo o njima, a i o razlogu iz kojeg su verovatno potcenjeni. Međutim, kako je „SF” termin klizav i maglovit, u ovom uvodu ćemo samo istaći da za potrebe ovog pregleda pod njim podrazumevamo bilo šta što je izmešteno iz redovne stvarnosti, bilo kakav element fantastičnog, za koji unutar filmskog narativa nije dato natprirodno objašnjenje. Domaći distributerski naslovi korišćeni su tamo gde je to bilo moguće.

Okej? Okej.

Pa, da počnemo:

Miloš Cvetković: Time After Time

O čemu se radi: „Time After Time” (1979) jeste prilično dobra mešavina naučne fantastike, trilera i melodrame; film u kome Malkom Mekdauel igra Herberta Džordža Velsa, u ovom filmu ne samo pisca već i izumitelja vremeplova. Mašina biva ukradena od strane ni manje ni više nego Džeka Trboseka (Dejvid Voren), koji potom shvati kako je druga polovina XX veka pravo vreme i mesto da se tu skrasi i nastavi svoj hobi…

Zašto je potcenjen: u vreme kada se „Time After Time” pojavio obojica glavnih glumaca su i dalje bili dovoljno popularni da privuku publiku, ali sama tematika putovanja kroz vreme tih godina nije bila toliko popularna kad je reč o filmovima (za razliku od osamdesetih), dok je reditelju Nikolasu Mejeru ovo bio prvi film, pre znatno uspešnijih nastavaka Zvezdanih Staza po kojima je kasnije postao poznat. Može se zaključiti kako je „Time After Time„ film ispred svog vremena, doduše, ne puno, samo je promašio dekadu. Međutim, čak i danas je ovaj film zaboravljen, osim među fanovima filma o putovanju kroz vreme; a i pored premise koja zvuči kao nešto što bi svaki holivudski producent želeo da je u stanju da izmašta, pomalo je iznenađujuće da se niko nije setio da ga rimejkuje. Izgleda da i potcenjenost ima svojih prednosti.

Nenad Pavlović: Životna sila (Lifeforce)

O čemu se radi: vizuelno odličan i neverovatno zabavan SF horor.  Svemirski vampiri (vanzemaljci koji se hrane ljudskom energijom) sleću u London i kreću, pa, da se hrane. Čovečanstvo čini napore da se sabere i pruži kakav-takav otpor. Glumi Patrik Stjuart!

Zašto je potcenjen: kao da stvaraoci nisu znali da li žele „ozbiljan” SF, otvoreno kemp filmić ili erotski SF triler pa deluje malo zbunjeno. Takođe, publika voli „standardne” vampire više od svemirskih.

Bojan Butković: Delić sekunde (Split Second)

O čemu se radi: Rutger Hauer je ozlojeđeni policajac koji dobija partnera uprkos svojim željama, a zato što mu je prethodnog partnera ubio serijski ubica kojega nikad nije uspeo da uhvati. Globalno zagrevanje zahvata Zemlju, London je poplavljen, a ubistva sa istim modusom počinju ponovo.

Zašto je potcenjen: iako nevelikog budžeta, film to vešto prikriva. Nadilazi sopstvene generičke sastojke akcionog filma devedestih zahvaljujući harizmi Rutgera Hojera i odličnom scenariju koji uspešno kombinuje naučnu fantastiku, akciju i okultni triler pomešane sa pravom dozom humora i potrebom za većim oružijem. Na žalost, danas kao da se pomalo stidimo, uz par izuzetaka, većine fantastičnih filmova iz te dekade te je i „Delić sekunde” potpuno neopravdano gurnut pod tepih.

Mateja Vidaković: Vrištavci (Screamers)

O čemu se radi: na planeti razorenoj desetogodišnjim ratom, naučnici su razvili oružje u formi naoružanih robota koje se sami umnožavaju. Šta može da pođe naopako? Piter Veler glumi razočaranog vojnika koji pokušava da pregovara sa drugom stranom. Da bi to uradio, mora mnogo da šeta kroz pustinju. Punu robota.

Zašto je potcenjen: film je bio prilično low-key onda kada je izašao. U međuvremenu, nije stekao kultni status, iako to neosporno zaslužuje.

Miloš Petrik: Land of the Blind

O čemu se radi: Rejf Fajns i Donald Saderlend su članovi pokreta otpora koji se bore protiv nenarodnog režima sumanutog diktatora egzotične zemlje nebitnog imena kojeg uglavnom zanima trošenje državnih novaca na (grozomorne) filmske projekte. Kada ga najzad svrgnu, poredak koji zameni farsičnu diktaturu latinoameričke arome postaje crnji i gori, ali suštinski isti, tek uz promenu ideološke boje. Farsičan ton postepeno dobija prilično uverljivu tragičnu crtu, koja se održava do kraja. Ideološki predznak nijednog od režima koji su prikazani nije eksplicitno dat, ali, kao kod većine istorijskih diktatura, nije ni od kakvog značaja.

Zašto je potcenjen: ne nudi lako rešenje problema koruptivne moći vlasti; publika i kritika se ne oduševljavaju istorijskim i mitološkim referencama ni blizu onoliko koliko je objektivno potrebno.

Sofija Vuković: Svemirski brod Spokoj (Serenity)

O čemu se radi: film predstavlja nastavak i zaključak TV serije „Svemirski brod Svitac” Posadu broda progoni plaćenik koji pokušava da otme jedno od njih (kvaziautističnu telepatkinju).

Zašto je potcenjen: „Svitac” i „Spokoj” nisu bili popularni jer nekako narušavaju American dream: govore o marginalcima koji ostaju marginalci, i ne uspevaju (niti pokušavaju) da svrgnu autoritet – Alijansu (niti je Alijansa inherentno zla), niti na bilo koji način postaju heroji. A narod voli heroje. Njihova publika sužena je na nas koji volimo priče sa margine. Takođe, narativ nije moralno crno-beo, i društveni odnosi su dosta realni iako je u pitanju SF.

Milan Krunić: Trinaesti sprat (The Thirteenth Floor)

O čemu se radi: „Trinaesti sprat” je noir detektivska priča u bliskoj budućnosti koja se u potpunosti odigrava u virtuelnom svetu. Iako prati neke od istih puteva kojima hodi i „Matriks”,„Trinaesti sprat” je daleko niskobudžetniji projekat, koji je vrlo brzo pao u zaborav od strane publike, iako to ne zaslužuje. Takođe je jedan od prvih filmova koji se bavi ljudskim postojanjem u virtuelnoj realnosti čime se podvlači paralela da li je „stvarni” život zaista stvaran. Moglo bi se reći da je čak predvideo Oculus Rift.

Zašto je potcenjen: izašao istovremeno kada i „Matriks” te biva zasenjen njime.

Nadamo se da ste ovom listom zadovoljni. Spremajte kokice, ohladite pivo ili koka-kolu, izvadite sladoled da se otkravi, i sedite ispred omiljenog ekrana. Ako pak ova lista nije zadovoljila vaše apetite, pišite nam. Željno čekamo vaše predloge.

redakcija i saradnici

Print Friendly, PDF & Email

Komentari

  1. Zanimljivo da se u filmu “Time after time” Mary Steenburgen zaljubljuje u vremeplovca; isto kao pet godina kasnije u “Povratku u budućnost”.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *